Izuzetan tekst jednog od najboljih igrača Evrolige.
Odavno je poznato da je Ilajdža Brajant jedan od najkreativnijih i najraznovrsnijih plejmejkera Evrolige. Jedan od nosilaca igre Hapoela iz Tel Aviva često svoja mišljenja i stavove deli putem društvenih mreža, bilo kroz pisanu reč ili u video formi, a ovoga puta su se kao glavni akteri njegovog autorskog teksta našli Crvena zvezda Meridianbet i Partizan.
Povod za tekst je projekat NBA Evropa, odnosno prednosti i mane koje može da donese evropskoj košarci, a Brajant je apostrofirao beogradske klubove i njihov značaj za Evroligu, naročito u pogledu društvenih mreža koje preuzimaju primat u savremenoj komunikaciji, iako ne poseduju A licencu.
Tanjug/AP Photo/Matthias Schrader – Ulazak u halu u Beogradu ne može se porediti ni sa čim drugim u košarci. Kao igrač, takve večeri ne uzimam zdravo za gotovo. A evo šta sve to čini zanimljivim: Panatinaikos i Olimpijakos u Atini su akcionari. Crvena zvezda i Partizan u Beogradu nisu. Ista struja. Potpuno drugačiji odnos sa ligom. Ali oni nisu akcionari u ligi. Nemaju stalno mesto. Ne poseduju udeo u onome što pomažu da se izgradi. Šta onda oni tačno dobijaju? I da li im se ta matematika isplati? Sedim sa ovim pitanjem cele sezone. Ali što sam dublje kopao, to se više pretvaralo u jedno veće pitanje. NBA želi da uđe u Evropu. A ja nisam mogao da prestanem da se pitam da li je Evropi uopšte potreban njihov povratak – započeo je bek Hapoela. – Kada sam bio u Makabiju, bio sam u toj stalnoj grupi. Klub osnivač. Akcionar. Mesto za stolom bez obzira na sve. Sada sam na drugoj strani. I kada gledam Crvenu zvezdu koja se pojavi sa 20.000 navijača iza sebe, kreirajući jedan od najvećih trenutaka u evropskom sportu, uhvatim sebe kako sam iskreno radoznao u vezi sa tim kako se ta matematika uopšte isplati. Brajanta posebno pogađa činjenica da večiti rivali plaćaju izvesne svote novca za učešće u takmičenju kom donose veliku gledanost. – Partizan i Crvena zvezda plaćaju oko 750.000 evra po sezoni samo za pravo da se takmiče. To je potvrđena cena licence za njihov trenutni trogodišnji ugovor. I evo šta ovo pitanje čini zanimljivim: uprkos tome što plaćaju da bi bili tu bez ikakvog vlasničkog udela, oba kluba privlače najveći broj navijača u ligi i pokreću neke od njenih najvećih brojki na digitalnim platformama. Pa kako onda svi ostali ulaze? Trebalo mi je neko vreme da to raspetljam. U suštini, postoje tri načina za ulazak u ovu ligu. I oni nisu jednaki. Prvi je stalna grupa. Trinaest klubova osnivača sa svojim A licencama. Oni su tu svake sezone, zauvek, bez obzira na to kako igraju. To su oni koje sam gore naveo. Drugi način je specijalna pozivnica. Evroliga dodeljuje duže licence klubovima koje želi iz poslovnih razloga. Veliki brendovi. Velike hale. Velika tržišta. Brajant je potom govorio i o značaju srpskih timova na nacionalnom nivou. – Klubovi kao što su Partizan i Crvena zvezda su ogromni brendovi unutar Srbije, sa Evroligom ili bez nje. Fenerbahče je ogroman u Turskoj. Žalgiris ima duboko značenje za litvanski identitet. Za te klubove domaća liga nije samo rezervna opcija. Za mnoge njihove navijače, to je ono što zapravo najviše vredi. Te baze navijača nisu usputne. One su generacijske. One su kulturološke. U Srbiji ne biraš tim. Rođen si u njemu. Ti si za Partizan ili si za Crvenu zvezdu, uglavnom pre nego što prohodaš. Još jednom je za kraj Brajant izrazio nezadovoljstvo zbog finansijske konstrukcije takmičenja. – Kako tačno izgleda idealna verzija ovoga za klubove poput Partizana i Crvene zvezde? Oni pune 19.000 mesta po utakmici, ostvaruju stvarne prihode od ulaznica, plaćaju 750.000 evra po sezoni za licencu, a na kraju odlaze bez ikakvog udela u ligi koju svako veče pune. Da li u nekom trenutku ta matematika prestaje da ima smisla? Ili je ova pozornica, bez obzira na sve, vredna te cene – upitao se na kraju američki košarkaš. Zabranjeno je kopiranje, reprodukovanje, preuzimanje, prenošenje, objavljivanje i distribuiranje bilo kog dela ili celog teksta, fotografija i videa bez prethodnog izričitog pismenog odobrenja redakcije Sportissimo.rs Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na: BONUS VIDEO
