PANTOV BRAT NEMANJA IMAO JE SAMO 8 GODINA… Ali se seća svega: Pitali smo oca jel možemo na Bistricu da se malo rashladimo, a onda su se začuli rafali (VIDEO)

„Pitali smo oca jel možemo da idemo da se rashladimo malo na Bistrici. Rekao nam je da idemo na pola sata i krenuli smo. Kupali smo se malo. U međuvremenu je brat sa druge strane Bistrice prošao i založio vatricu sa Bogdanom Bukumirićem. Bilo je nekako hladno i nekako se baš bilo naoblačilo, oblaci su bili crni, kao da slute na neku veliku tragediju. Bar u mom sećanju je tako. Video sam ih kako su prošli i došao do njih. Ja sam bio do brata, Bogdan je bio preko puta vatrice.

– Samo su se začuli odjednom rafali. Tresle su se one grane. U tom nekom haosu, svi smo počeli da idemo ka drugoj obali reke gde nam je selo, tu je bilo uzvišenje od tog bedema koji je reka stvorila pa je bilo teško, klizali smo se kroz onu glinu, one žile. Posle smo došli do žice, tu smo se izgrebali, svi smo bili krvavi. I ja sam u svom tom haosu i rasulu, sve vreme nekako video brata ispred sebe, kao da mi je on bio neki vodič i put nekog spasa, a u stvari on je pao tu, odmah pored vatre“, priseća se Nemanja.

Metak mu je, kaže, prošao kroz glavu.

„Ostao sam na tom delu Bistrice. Tata me je našao tu, kako se vrtim, onako sav izgubljen, pa me je poslao kući. I tata je posle nastavio sa njim put bolnice gde je prošao razne torture od strane Kfora i snaga bezbednosti koje su bile u tim trenucima prisutne u bolnici“, navodi Nemanja.

Na Bistrici je uz malog Panta zverski ubijen i Ivan Jovović, dvojica nedužnih srpskih dečaka pred kojima je bio čitav život. 

U rafalnoj paljbi na srpsku decu koja su se kupala na Bistrici 13. avgusta 2003. godine ubijeni su devetnaestogodišnji Ivan Jovović i dvanaestogodišnji Panto Dakić, dok su teško ranjeni Marko Bogićević, Dragana Srbljak, Bogdan Bukumirić i Đorđe Ugrenović.

Počinioci do danas nisu privedeni pravdi, a Euleks je zvanično 2010. godine obustavio istragu uz objašnjenje da nema dovoljno dokaza.

Kurir.rs/Kosovo online