EKSTREMNI toplotni talas i višemesečna suša gurnuli su jugozapadnu Evropu u nezapamćenu ekološku i humanitarnu katastrofu.
Foto: Tanjug/AP/SDIS13/France Fire Brigade
Vatrene stihije, koje lokalni zvaničnici opisuju kao „monstrume koji se hrane sami sobom“, danonoćno gutaju stotine hiljada hektara šuma i naselja u Francuskoj i Španiji. Situacija je toliko dramatična da je zbirni broj raseljenih u obe zemlje već premašio 300.000 ljudi. Vatrogasne brigade, vojska i međunarodni timovi ulažu nadljudske napore u borbi sa vatrenim frontovima koje je, zbog ekstremnih meteoroloških uslova, gotovo nemoguće staviti pod kontrolu.
Bordo u dimu: Spreman plan za evakuaciju četvrt miliona ljudi
Najkritičnija tačka na evropskom tlu trenutno je francuski departman Žironda. Ogromni šumski požar napredovao je na svega 15 kilometara od južnih predgrađa Bordoa, svetske prestonice vina i doma za oko 260.000 stanovnika. Ceo grad je prekriven gustim, narandžastim oblakom dima i pepelom, a građani na ulicama masovno nose zaštitne maske.
Iako gradonačelnik Tomas Kazenav uverava javnost da u samom jezgru grada još nema neposredne opasnosti, gradsko veće je zvanično razmatralo i pripremilo protokole za potpunu evakuaciju Bordoa ukoliko se vetrovi okrenu. Iz okolnih opština Žironde i Landa već je preventivno iseljeno preko 220.000 ljudi, što predstavlja najveću mirnodopsku evakuaciju u istoriji moderne Francuske. Autoput A63, koji spaja Bordo sa španskom granicom, zatvoren je u dužini od 60 kilometara, a železnički saobraćaj je u potpunom prekidu.
Vatrena aždaja pred kapijama Madrida
Ništa manje dramatično nije ni u susednoj Španiji, gde je vlada premijera Pedra Sančeza proglasila vanredno stanje za centralne provincije. Front najvećeg požara u novijoj istoriji ove zemlje besni u regionima Avila i Toledo, a plameni jezici stigli su na 50 kilometara od samog Madrida. Preko 60.000 građana iz šireg regiona prestonice već je napustilo svoje domove, dok su desetine hiljada zatvorene u kućama zbog toksičnog vazduha.
Zvaničnici potvrđuju da je napredovanje vatre ka prestonici usporeno tokom noći, ali naglašavaju da je požar i dalje potpuno aktivan i nekontrolisan. Na terenu nema značajnijih pomaka u gašenju jer su vatrogasni kapaciteti prenapregnuti. Najteža situacija je u brdima severno od akumulacije San Huan. Katastrofu dodatno usložnjava i drugi veliki požar na istoku zemlje, u provinciji Kasteljon u regionu Valensije. Tamo je već evakuisano 15.000 ljudi i registrovana je prva žrtva – muškarac koji se ugušio pokušavajući da spase svoje imanje.
Mobilizacija EU i bitka protiv vremena
Francuski predsednik Emanuel Makron održao je hitan krizni sastanak kabineta u Parizu kako bi koordinisao odbranu zemlje od vatrene stihije u Žirondi. Istovremeno, preko Evropskog mehanizma civilne zaštite pokrenuta je sveobuhvatna međunarodna solidarnost na Pirinejskom poluostrvu: specijalizovani avioni tipa „kanader“ iz Grčke i Italije već pomažu na kritičnom španskom frontu oko Madrida, dok je susedna Portugalija uputila vojne trupe i mehanizaciju. Međutim, meteorolozi upozoravaju da najgori dani tek dolaze. Četvrti uzastopni toplotni talas, koji ove sedmice donosi temperature iznad 41 stepen Celzijusa, dodatno će isušiti tlo i pojačati vetrove, stvarajući idealne uslove za novo razbuktavanje vatrenog pakla.
Kamovi prizemljeni zbog sankcija
Dok Španija vodi bitku sa nezapamćenom stihijom, na površinu je izbio i ogroman apsurd međunarodne politike koji direktno utiče na efikasnost odbrane na terenu. Kako prenose mediji jedno od najmoćnijih oružja protiv šumskih požara – ruski teški helikopteri Kamov Ka-32 – ostalo je potpuno prizemljeno.
Špansko Ministarstvo za ekološku tranziciju u svojoj floti poseduje deset ovih specijalizovanih letelica. One su zbog svog jedinstvenog koaksijalnog rotora nezamenljive za rad na nepristupačnim planinskim terenima i mogu odjednom da ponesu do pet tona vode. Međutim, zbog sankcija Evropske unije uvedenih Moskvi, Španija je ostala bez mogućnosti nabavke rezervnih delova i zvaničnih sertifikata za održavanje od strane ruskih inženjera. Ovaj birokratski zid praktično je onesposobio ključni deo španske protivpožarne avijacije, čineći neprocenjivu ekološku i materijalnu štetu u trenutku kada je svaka letelica na nebu pitanje života i smrti.
Klimatski alarm za kontinent koji gori
Svedoci smo istorijskog presedana koji pokazuje da se sistemi za vanredne situacije čak i najrazvijenijih evropskih država ne mogu sami izboriti sa posledicama globalnog zagrevanja. Kada požari počnu da diktiraju živote miliona ljudi na rubovima metropola poput Bordoa i Madrida, jasno je da tradicionalne metode zaštite više nisu dovoljne. Evropa će, nakon što ugasi trenutne plamene jezike, morati iz korena da promeni svoju strategiju upravljanja šumama i politiku prostornog planiranja. Paklena leta više nisu izuzetak, već surova realnost koja direktno ugrožava opstanak čitavih urbanih centara.
BONUS VIDEO:
NEBO U NjUJORKU POSTALO JE NARANDžASTO: Dim od šumskih požara u Kanadi prekriva Severnu Ameriku