TAJNI DOGOVOR U BRISELU Crna Gora postaje “EVROPSKO ZAMORČE”: Spremaju im rigorozne mere, a sve zbog straha od “Mađarske 2.0”

Kada je reč o prijemu novih članica, Evropska komisija ima jedan glavni cilj: da osigura da nijedan budući član ne krene putem kojim je otišla Mađarska. Kako bi to postigla, Brisel planira da iskoristi Crnu Goru, zemlju koja je najbliža završetku pregovora, kao zamorče.

Ovo piše američki list Politiko.

Predsednik Crne Gore Jakov Milatović izjavio je za taj list da o ovome razgovara sa EU i državama članicama, između ostalog i tokom svoje nedavne posete Irskoj, koja će u drugoj polovini godine predsedavati Savetom Evropske unije.

Politiko prenosi i reči jednog zvaničnika Evropske komisije, da je cilj da se u pristupni ugovor Crne Gore ugrade “dugoročne zaštitne mere“ koje bi omogućile Uniji da reaguje ako ova mala balkanska država nazaduje u oblasti demokratije ili vladavine prava.

– To će biti pristupni ugovor koji će definisati sve buduće ugovore o pristupanju – rekao je taj zvaničnik koji je, zbog osetljive prirode pregovora, govorio pod uslovom anonimnosti.

Crna Gora, međutim, nije jedina koja želi ulazak u EU, podseća ovaj list i da Ukrajina vrši pritisak da članstvo do 2027. bude deo mirovnog sporazuma sa Moskvom, dok Island planira referendum o obnavljanju pregovora o pristupanju.

Milatović, međutim, priznaje da niko još ne zna kako će konačan tekst izgleda.

– Svi čekamo više informacija od Komisije – kazao je Milatović.

Debata u u zgradi Berlajmont u Briselu

Prema rečima izvora u Komisiji, aktuelna debata u zgradi Berlajmont u Briselu vodi se o tome “koje smo lekcije naučili iz proširenja 2004. godine“, kada su u Uniju ušle Mađarska, Slovačka i još osam zemalja.

– Da li naša Unija ima sposobnost da reaguje na nazadovanje članica? Ne baš – rekao je isti zvaničnik.

Kako piše Politiko, Mađarska se, pod vlašću Viktora Orbana, pokazala kao alarmantan primer. Budimpešta je poslednjih godina često izazivala probleme Uniji, samo prošlog meseca blokirala je 20. paket sankcija Rusiji i 90 milijardi evra pomoći za Kijev.

Zbog toga je sada prioritet Komisije da spreči Crnu Goru i druge nove članice da postanu “Mađarska 2.0“.

Kako dalje prenosi Politiko, pristupni ugovor Crne Gore, dokument koji definiše pravila pod kojima se zemlja pridružuje EU, biće izrađen u radnoj grupi koju će formirati Kipar, tokom predsedavanja Savetom EU, a biće uključene sve zemlje članice.

Portparol kiparskog predsedavanja nije precizirao kada će radna grupa biti formirana, ali je zvaničnik Komisije rekao da će to biti u roku od “nekoliko nedelja“. Dve evropske diplomate potvrdila su za Politiko da se to očekuje do kraja meseca.

Komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je da je Komisija “u završnoj fazi pripreme nacrta ugovora“, ali nije navela rok.

“Svi pokušavaju da ubede Francuze da odobre”

Prema rečima jednog diplomate, Francuska je jedina članica koja još nije dala saglasnost da počne izrada nacrta. Pariz, kako dodaje drugi izvor, zauzima krajnje oprezan stav prema proširenju, posebno uoči predsedničkih izbora 2027. godine.

– Svi pokušavaju da ubede Francuze da to odobre – izjavio je treći evropski diplomata.

Za sada, kako prenosi ovaj list, nije poznato kakav će oblik imati nove “zaštitne klauzule“ EU.

– Postoji više ideja, ali još nijedna konkretna – rekao je jedan evropski diplomata uključen u pregovore.

Među prvim predlozima navodi se mogućnost suspenzije prava veta za nove članice koje prekrše osnovne vrednosti EU, naročito u oblasti vladavine prava. Takođe se raspravlja o tome koliko dugo bi te mere važile.

Slične zaštitne klauzule postojale su i za zemlje koje su se Uniji priključile 2004. godine, ali su tada mogle biti aktivirane samo tri godine nakon članstva i nisu bile naročito efikasne.

– Jedini uslov koji Crna Gora smatra neprihvatljivim jesu ograničenja prava glasa – rekao je izvor iz Podgorice.

– U redu je da EU uvede druge bezbednosne mehanizme, ali Crna Gora ne želi da se odrekne svog glasa u donošenju odluka – dodao je isti izvor, a prenosi Politiko.

Tokom večere u Briselu između ambasadora država članica i šefa kabineta predsednice Komisije Ursule fon der Lajen, razgovarano je i o proširenju. Komisijin predlog za ubrzavanje procesa članstva kroz tzv. “obrnutu integraciju” (reverse enlargement), članstvo sa ograničenim pravima i privilegijama odbačen je, potvrdila su tri diplomatska izvora.

“Jedno je politika, a drugo život”

Ceo plan zavisi od toga hoće li Crna Gora ispuniti svoj ambiciozni cilj da do 2028. postane 28. članica Evropske unije. Da bi to postigla, mora da uskladi veliki broj zakona sa evropskim pravnim okvirom.

Međutim, brzi tempo usvajanja reformi izaziva nezadovoljstvo unutar države. Prošlog meseca predsednik Milatović kritikovao je poslanike jer zakone usvajaju “na brzinu, bez rasprave“, u početku odbivši da ih potpiše.

– Evropski standard ne znači da samo podignete ruku i primite platu – rekao je Milatović za Politiko, dodajući da, iako su zakoni neophodni za pristupanje EU, poslanici moraju da ih pažljivo razmotre.

– Tačno je da Crna Gora na neki način prepušta svoju demokratiju Briselu – rekao je jedan evropski diplomata.

– Ali nema drugog izbora ako želi članstvo do 2028. godine – dodao je on.

I pored brzog napretka, pitanje je da li Crna Gora zaista može da uđe u EU do 2028. godine.

Prema izvoru iz Podgorice, zemlja ima još 20 od ukupno 33 pregovaračka poglavlja koja treba da zatvori. Sledeće, poglavlje 21 (Trans-evropske mreže), planirano je za zatvaranje u martu, dok se još četiri očekuju u junu.

To bi značilo da Crna Gora ima šest meseci da do kraja 2026. zaključi preostalih 15 poglavlja, nakon čega bi svih 27 članica EU, uključujući i Mađarsku, moralo da ratifikuje njen pristupni sporazum, što je samo po sebi dugotrajan proces.

Zvaničnici Komisije ocenjuju da je cilj “tehnički moguć“, posebno imajući u vidu odlučnost Podgorice.

– Ali jedno je politika, a drugo život – naveo je jedan od njih.

Milatović se složio da predstoji naporan posao

– Nije lako zatvoriti 20 poglavlja za manje od 10 meseci. Moramo raditi još više nego sada – rekao je predsednik Crne Gore.