Evo šta pametni ljudi kažu o cenama nafte koje su prešle psihološki prag od 100 dolara

Cena nafte premašila je 100 dolara po barelu, nakon što su poremećaji u transportu kroz Ormuški moreuz uzdrmali tržišta i pojačali strah od novog talasa inflacije. Investitori su reagovali na rizik da bi isporuke sirove nafte iz regiona Persijskog zaliva mogle biti dugoročno poremećene.

Promet kroz ovaj ključni pomorski prolaz i dalje je ograničen nedelju dana nakon napada Sjedinjenih Američkih Država i Izraela na Iran. U međuvremenu su pojedini veliki proizvođači iz Zaliva počeli da smanjuju proizvodnju zbog logističkih problema i ograničenja u transportu.

Cena nafte se u 2026. godini gotovo udvostručila za nešto više od tri meseca, što ponovo otvara pitanja o inflaciji i perspektivi globalne ekonomije i berzi.

Strah od energetskog šoka poput onog iz sedamdesetih

Finansijska tržišta sve više strahuju od scenarija sličnog naftnom šoku iz sedamdesetih godina, upozorava poznati tržišni strateg Ed Jardeni, piše Business Insider.

Tada su nestašice energije dovele do naglog rasta cena nafte, pritiska na ekonomije širom sveta i pojave stagflacije.

Prema njegovim rečima, trenutna kriza mogla bi potrajati dok se ne normalizuje pomorski saobraćaj kroz Ormuški moreuz.

„Ovaj naftni šok neće se završiti dok brodovi ponovo ne budu mogli slobodno da plove kroz moreuz“, navodi Jardeni.

On upozorava i da tržišta sve više procenjuju rizik od recesije.

Najveći gubitak ponude nafte u istoriji

Bob Mekneli, predsednik konsultantske kuće Rapidan Energy, upozorava da bi poremećaji u transportu nafte mogli imati ozbiljnije posledice nego čak i kriza tokom Sueckog kanala pedesetih godina prošlog veka.

Prema njegovim rečima, veliki proizvođači nafte iz regiona Persijskog zaliva već su počeli da smanjuju proizvodnju jer im ponestaje skladišnih kapaciteta.

„Ovo predstavlja najveći gubitak ponude nafte u istoriji, čak dvostruko veći nego u prethodnim krizama. Još veći problem je to što trenutno ne postoji rezervni proizvodni kapacitet koji bi mogao brzo da nadoknadi ovaj manjak“, upozorava Mekneli.

Tržišta u stanju panike

Robin Bruks iz Instituta Brukings ocenjuje da su finansijska tržišta trenutno u režimu potpune panike, ali smatra da dalji rast cena možda neće biti tako snažan.

Prema njegovim rečima, tržišta su kasno reagovala na faktičko zatvaranje Ormuškog moreuza, ali veruje da situacija ne može postati mnogo gora.

„Moreuz ne može biti više zatvoren nego što je sada. Pre će se postepeno ponovo otvarati nego dodatno zatvarati“, naveo je Bruks.

Oporavak snabdevanja mogao bi da traje mesecima

Voren Paterson, direktor strategije za robna tržišta u banci ING, upozorava da će cene rasti sve dok transport nafte kroz Hormuški moreuz ne bude normalizovan.

Čak i ako se brodski saobraćaj uskoro obnovi, proizvodnja i snabdevanje neće moći odmah da se vrate na prethodni nivo.

Felipe Elink Šurman, izvršni direktor kompanije Sparta Commodities, objašnjava da je čitav lanac snabdevanja energentima poremećen.

„Čak i ako se Ormuški moreuz ponovo otvori već sutra, normalizacija će trajati mesecima, a ne danima“, upozorava on.

Rast cena nafte povećava rizik od recesije

Ekonomista Piter Šif smatra da rast cena nafte sam po sebi možda neće izazvati inflaciju, ali bi mogao da pokrene novu recesiju.

„Naglo poskupljenje nafte neće direktno izazvati inflaciju. Recesiju će izazvati ekonomske politike koje će uslediti kao reakcija na taj rast cena“, naveo je Šif.

Slične brige izneo je i Mark Zandi, glavni ekonomista Moody’s Analytics, koji upozorava da je američka ekonomija već pokazivala znake usporavanja i pre poslednjeg skoka cena energenata.

On ističe da rast cena nafte i gasa povećava rizik od gubitka radnih mesta i dodatno opterećuje potrošače.

Ako cena nafte ostane na nivou od 100 dolara po barelu, cena benzina u SAD mogla bi da dostigne oko četiri dolara po galonu, što bi dodatno pogodilo domaćinstva sa nižim i srednjim prihodima i oslabilo potrošačko poverenje.