Ozbiljan udar na novčanik: Gde je u Evropi najteže biti podstanar u 2026?

DOK se evropsko tržište nekretnina bori sa hroničnim nedostatkom ponude, zakupci širom kontinenta suočavaju se sa ozbiljnim udarom na novčanike.

Foto: SeventyFour Images / Alamy / Profimedia

Prema najnovijim podacima Eurostata za 2025. i početak 2026. godine, troškovi stanovanja sada „gutaju“ petinu prosečnog budžeta domaćinstava u EU, dok u zemljama poput Grčke taj udeo ide i do dramatičnih 35%.

Potražnja „beži” ponudi

Glavni pokretač rasta cena je jednostavan, ali neumoljiv, potražnja raste brže od ponude. Visoke kamatne stope na stambene kredite tokom prethodnih godina „zaključale” su mnoge potencijalne kupce na tržištu zakupa, dodatno vršeći pritisak na cene.

Eksperti ističu da su vlasnici nekretnina, suočeni sa većim troškovima održavanja, energetskom efikasnošću i poreskim izmenama, taj teret postepeno prebacili na stanare. I zbog toga prosečan rast kirija u EU iznosio je 3,1%, ali su u nekim regionima zabeleženi dvocifreni skokovi.

Balkanski „bum”

Kada se pogleda mapa rasta, istočna Evropa i Balkan su u jasnom fokusu investitora i zakupaca.

• Hrvatska je lider u EU sa rastom od čak 17,6%.
• Crna Gora beleži skok od 18,5%, delom zbog sve veće atraktivnosti za digitalne nomade i „short-term” zakupce.
• Srbija i okruženje: Dok su Grčka (10%), Mađarska (9,8%) i Bugarska (9,6%) iznad proseka EU, izuzetak je Severna Makedonija sa skromnijim rastom.

Zanimljivo je da su najveće evropske ekonomije poput Nemačke (2,1%), Francuske (2,3%) i Španije (2,4%) ostale ispod proseka EU, što ukazuje na strožu regulaciju ili zasićenost tržišta.

Poseban fenomen predstavlja Turska, gde je inflacija kirija dostigla neverovatnih 78%. Iako je vlada pokušala da ograniči rast na 25% do polovine 2024. godine, ova mera se ispostavila kao kontraproduktivna.

Šta nas čeka dalje?

Iako su ograničenja za kratkoročno izdavanje (poput AirBnb-a) u nekim metropolama donela blago olakšanje, stručnjaci su saglasni da bez značajnog povećanja građevinske aktivnosti, pritisak na kirije će se nastaviti.

Za biznis zajednicu, ovo znači nove izazove u privlačenju talenata, odnos neto zarade i troškova stanovanja postaje ključni faktor pri odabiru lokacije za rad u 2026. godini.

(BIZLife)