OVO JE TRAMPOV PLAN ZA KAŽNjAVANjE ČLANICA NATO: Osveta predsednika SAD za sve zemlje koje nisu pružile dovoljnu pomoć tokom rata u Iranu

BELA kuća razmatra plan za kažnjavanje članica NATO-a za koje predsednik Donald Tramp smatra da nisu pružile dovoljnu pomoć Sjedinjenim Državama i Izraelu tokom rata u Iranu, potvrdili su zvaničnici administracije za Volstrit žurnal.

Predlog uključuje premeštanje američkih trupa iz zemalja za koje se smatra da nisu doprinele ratnim naporima u one koje su pokazale veću podršku.

Plan, koji je poslednjih nedelja dobio podršku među visokim zvaničnicima, još uvek je u ranoj fazi, ali je jedan od nekoliko načina na koje Bela kuća pokušava da kazni alijansu. Međutim, on je mnogo blaži od Trampovih nedavnih pretnji da će potpuno povući Sjedinjene Države iz NATO-a, što on pravno ne može da učini bez odobrenja Kongresa.

Plan takođe ističe rastući raskol između Trampove administracije i njenih evropskih saveznika nakon odluke da se krene u rat sa Iranom.

Sastanak sa generalnim sekretarom NATO-a

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute stigao je u sredu u Vašington na sastanak sa Trampom. Uprkos tenzijama u transatlantskoj alijansi, Rute je nastojao da produbi veze sa američkim predsednikom i bio je među onima koji su ga odvraćali od preuzimanja Grenlanda.

“Veoma je žalosno što je NATO okrenuo leđa američkom narodu, upravo onim ljudima koji su finansirali njihovu odbranu, tokom poslednjih šest nedelja“, rekla je u sredu portparolka Bele kuće Karolina Livit. Dodala je da Tramp planira da vodi „veoma otvoren i iskren razgovor“ sa Ruteom.

U sredu uveče, sam Tramp se oglasio na društvenoj mreži Truth Social da bi prokomentarisao. „NATO nije bio tu kada nam je bio potreban i neće biti tu kada nam ponovo bude potreban“, napisao je.

Preraspodela snaga u Evropi

Sjedinjene Države imaju oko 84.000 vojnika stacioniranih u Evropi, mada taj broj varira u zavisnosti od vojnih vežbi i rotacija. Američke baze su ključna čvorišta za globalne vojne operacije, pružaju ekonomske koristi zemljama domaćinima i služe kao sredstvo odvraćanja Rusiji, posebno u Istočnoj Evropi.

Kada je zamoljena za komentar, Bela kuća se osvrnula na nedavne izjave državnog sekretara Marka Rubija, koji je takođe kritikovao članice NATO-a zbog nedostatka pomoći u iranskom sukobu.

Za sada nije poznato koje zemlje bi mogle ostati bez američkih trupa, ali je niz država članica negodovao na Trampa otkako se vratio na dužnost, a nedavno su izazvale njegov bes prigovorima na rat u Iranu.

Španija, jedina članica koja se nije obavezala da će trošiti 5% svog BDP-a na odbranu, zabranila je američkim avionima da koriste njen vazdušni prostor za operacije u Iranu. Administracija je takođe frustrirana Nemačkom, čiji su visoki zvaničnici kritikovali rat, iako ta zemlja služi kao jedno od najvećih čvorišta za američku logističku podršku operacijama na Bliskom istoku.

Italija je takođe nakratko blokirala korišćenje američke vazduhoplovne baze na Siciliji, dok je Francuska dozvolila korišćenje baze na jugu zemlje samo uz garanciju da avioni uključeni u napade na Iran neće tamo sletati.

Prema rečima dva zvaničnika, pored premeštanja trupa, plan bi mogao da uključi i zatvaranje američke baze u najmanje jednoj evropskoj zemlji, moguće u Španiji ili Nemačkoj.

S druge strane, zemlje koje bi mogle imati koristi od podrške uključuju Poljsku, Rumuniju, Litvaniju i Grčku. Istočnoevropske članice imaju neke od najviših stopa izdataka za odbranu u Alijansi i bile su među prvima koje su podržale međunarodnu koaliciju za praćenje Ormuskog moreuza. Rumunija je brzo odobrila zahteve SAD za korišćenje svojih baza nakon izbijanja rata.

Takav razvoj događaja mogao bi dovesti do raspoređivanja većeg broja američkih trupa bliže ruskoj granici, što bi verovatno izazvalo negativnu reakciju Moskve.

Produbljivanje nepoverenja

Tramp je u ponedeljak rekao da je „veoma razočaran“ NATO-om i da je nevoljnost saveznika da podrže Sjedinjene Države u ratu „mrlja na NATO-u koja nikada neće nestati“. Često je kritikovao savez poslednjih nedelja i razgovarao je sa pomoćnicima o mogućnosti da ga potpuno napusti. Prošlog meseca je na Truth Social objavio da članovi nisu učinili ništa da pomognu u ratu sa Iranom, dodajući: „Sjedinjenim Državama ništa ne treba od NATO-a“.

Visoki evropski zvaničnici uzvraćaju tvrdnjom da nisu unapred konsultovani o ratu, što je otežalo koordinaciju vojnog odgovora u ranim danima sukoba. Dva ministra odbrane NATO-a, estonski i italijanski, bili su zarobljeni u Dubaiju kada je rat počeo jer su Ujedinjeni Arapski Emirati zatvorili svoj vazdušni prostor.

Rat u Iranu je najnoviji u nizu diplomatskih kriza sa kojima se alijansa suočila od Trampovog povratka na vlast. Tramp je takođe razljutio svoje saveznike visokim carinama na evropske proizvode, angažmanom sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u vezi sa mirovnim pregovorima u Ukrajini i diplomatskom krizom sa Danskom zbog pokušaja aneksije Grenlanda.

Podsetimo se da je tokom svog prvog mandata 2020. godine Tramp naredio povlačenje oko 12.000 vojnika iz Nemačke, ali je tu odluku poništio predsednik Džo Bajden pošto je stupio na dužnost 2021. godine.

(Volstrit žurnalAgencije)

BONUS VIDEO: