PARKING mesta ispred stambenih zgrada često su jedan od najvećih izvora nesuglasica među stanarima. Dok jedni smatraju da „svako ima pravo na svoje mesto“, drugi tvrde da je reč o zajedničkom prostoru koji pripada svim stanarima zgrade. U praksi, međutim, sve zavisi od toga kako je taj prostor pravno definisan i da li je parking posebno uknjižen.
Foto: Kaspars Volonts / Alamy / Profimedia
Prema važećim pravilima stanovanja u višespratnicama u Srbiji, ukoliko parking prostor nije posebno označen kao privatno vlasništvo i nije upisan kao posebna nepokretnost ili vezan za određeni stan, najčešće se tretira kao zajednički deo zgrade. To praktično znači da pravo korišćenja imaju svi stanari pod jednakim uslovima.
Zajednički delovi zgrade, prema pravilima upravljanja stambenim objektima, obuhvataju sve površine koje nisu definisane kao individualna svojina. U tu kategoriju spadaju hodnici, dvorišta, prilazi, ali i parking mesta koja nisu posebno podeljena ili etažirana.
U takvim situacijama nijedan stanar nema zakonsko pravo da trajno „rezerviše“ ili prisvoji određeno parking mesto, čak i ako ga koristi godinama. Svaki pokušaj samovoljnog zauzimanja prostora može se smatrati kršenjem pravila o korišćenju zajedničke imovine.
Ako parking mesta nisu obeležena i nisu uknjižena uz pojedinačne stanove, tretiraju se kao zajednička površina koju svi stanari koriste ravnopravno. Drugim rečima, niko nema pravo da jedno mesto proglasi svojim.
Situacija je drugačija ukoliko postoji odluka skupštine stambene zajednice ili su parking mesta jasno obeležena i raspodeljena ugovorima, elaboratima ili etažnom podelom. U tom slučaju stanari mogu imati pravo korišćenja tačno određenog parking mesta, u skladu sa pravilima zgrade.
(24sedam)
