Posle 90 godina, ustanova koja predstavlja stub solidarnosti i brige o najosetljivijima, dobila je novi izgled.
Završena je rekonstrukcija Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Zvečanskoj ulici. Novi prostor donosi bolje uslove, ali suština ostaje ista – pružiti sigurnost i podršku svakom detetu.
Još malo je ostalo do trenutka kada će nova zgrada u Zvečanskoj otvoriti vrata deci koja više od tri godine borave na drugoj lokaciji. Imaće bolje uslove za život i odrastanje, a ono najvažnije ostaje isto – njihov svakodnevni ritam.
Kako izgleda potpuno renovirana Zvečanska Foto: RTS Printscreen
“Postoji ritam dana, gde je predviđeno od najosnovnijih bazičnih higijenskih potreba – hrane, lekova, terapije, ali i drugih tretmanskih aktivnosti – odlazak kod logopeda, izlazak u dvorište. To je sve što će ovde biti intezivnije organizovano s obzirom na mogućnost za bolju organizaciju prostora”, objašnjava Miloš Stanković, rukovodilac Stacionara Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine.
Objekat sa 200 mesta biće podeljen u tri radne jedinice, kako bi se svakodnevica što bolje prilagodila potrebama dece. Posebno će biti organizovani smeštaj za decu sa kombinovanim razvojnim i zdravstvenim smetnjama, domski smeštaj za decu od treće do sedme godine i prihvatilište za najmlađe – od rođenja do treće godine.
“Ovaj prostor koji smo dobili, koji nam je i proširen prostorno, omogućiće da se te aktivnosti nesmetano odvijaju. Ono što je još jako važno za prihvatilište jeste da će biti odvojene sobe u kojima će posete moći da se odvijaju za decu, jer je to u tom procesu boravka u prihvatilištu nerazdvojivi deo programa”, objašnjava Ljubica Bzenić, pedagog u Centru za zaštitu odojčadi, dece i omladine.
Iza svakog rasporeda, tretmana i svakodnevne aktivnosti stoji isti cilj – da dete zna šta ga čeka, kome može da se obrati i gde može da pronađe sigurnost. Posao onih koji o deci brinu nije jednostavan – zahtevan je, odgovoran i često nepredvidiv. Ali jedan osmeh, pogled, zagrljaj ili ruka koja traži poznatu osobu – posebni su trenuci.
“Kada mi neko kaže vi sada treba da budete zamenska porodica. Vi nikada ne možete biti zamenska porodica, ali ono što dete u ovom uzrastu treba, jeste neka sigurnost i predvidivost, pre svega”, poručuje Bzenićeva.
Više prostora, više igre i osmeha. Najvažniji su sigurnost, bliskost i poverenje, jer dom nije zgrada, već osećaj da nisi sam.
Čeka se upotrebna dozvola za povratak dece
Građevinski radovi i opremanje centralnog objekta Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine Beograd su završeni, kaže za RTS direktor Zoran Milačić.
“Sada čekamo da protivpožarci odrade svoj deo posla, oni su već počeli sa tim. Nakon toga treba dobiti uslove za tehnički prijem i upotrebnu dozvolu kao finalni dokument kako bi se deca ponovo vratila u objekat”, objašnjava Milačić.
Objekat je izgrađen 1936. godine i ove godine navršava devet decenija. Iako je tokom tog perioda bilo adaptacija i redovnog održavanja, ovako temeljna rekonstrukcija, kaže Milačić, do sada nije rađena.
“Ja mislim da ovaj objekat zbog značaja populacije o kojoj se mi brinemo zaslužuje da dobije jedno novo ruho”, ističe Milačić.
Centar za zaštitu odojčadi, dece i omladine ima osam objekata u Beogradu, dok je rekonstruisani objekat najprepoznatljiviji i centralni objekat ustanove.
Milačić navodi da Centar prima decu kojoj je potrebna podrška, a koja trenutno ne mogu da žive u biološkoj porodici.
“Sve ono što možete zamisliti da deca imaju kao problem tretira se u Zvečanskoj. Pokušava se da se da neki doprinos da, kada deca izađu iz ustanove, mogu samostalno i normalno da nastave život”, naglašava Milačić.
Objekat je prvobitno bio namenjen najmlađima, deci od rođenja do treće godine. Međutim, promene Zakona o socijalnoj zaštiti i potreba korisnika promenile su i njegovu namenu.
“Biće većinski deca sa određenim smetnjama u razvoju i u skladu sa tim adaptiran je kompletan prostor kako bi se njihove aktivnosti regularno odvijale, a kako bi se na neki način obezbedili bolji uslovi za rad za sve one koji pružaju zaštitu ovoj populaciji”, kaže direktor Centra.
Kapacitet ustanove značajno je smanjen od 2000. godine. Nekada je, prema rečima Milačića, bilo 1.200 mesta za decu, dok ih je sada 528, u skladu sa Uredbom o mrežama ustanova socijalne zaštite.
Promena je, objašnjava, posledica drugačijeg pristupa socijalnoj zaštiti, kojim se nastoji da deca ostanu u porodičnom okruženju kad god za to postoje uslovi.
“Faktički, samo ona deca koja baš imaju izuzetne potrebe i koje se ne mogu tretirati u porodici mogu biti izuzeta i stavljena u ustanove ovakvog tipa kao što je naša”, navodi Milačić.
Promene su, dodaje, podrazumevale veću podršku biološkim porodicama, ali i razvoj hraniteljstva.
“Upravo zbog toga se i smanjio broj dece koja jesu u ustanovi i u ustanovi trenutno jesu samo deca koja zahtevaju ozbiljniji tretman i koja zahtevaju neki duži rad koji podrazumeva da kroz te aktivnosti mi uspemo da saniramo koliko god možemo sve one probleme koje oni sa sobom nose”, ističe Milačić.
“Biološka porodica je najadekvatnije mesto za rast i razvoj”
Kada je reč o usvajanju, Milačić napominje da tačnu evidenciju o broju dece koja čekaju na usvojenje vode centri za socijalni rad, odnosno nadležno ministarstvo. Prema podacima kojima raspolaže, tokom prošle godine u Srbiji je usvojeno oko 60 dece.
“Nekada je to bio značajno veći broj. Međutim, moramo pomenuti i da deca koja ulaze u sistem jesu deca koja imaju roditelje. Nekada su to bila deca nahočad, deca nepoznatih roditelja, sada je forenzika toliko napredovala da je teško moguće da se desi da se u roku dva-tri dana ne otkrije ko je roditelj”, kaže Milačić.
Navodi da se danas nastoji da se utvrdi šta se dogodilo u porodici i kakvi problemi postoje, a zatim, kada je to moguće, porodici pruži podrška kako bi dete ostalo sa biološkim roditeljima.
“Sasvim je sigurno da biološka porodica, ukoliko ima iole kapaciteta, jeste adekvatnije mesto za rast i razvoj nego što je ustanova. U ustanovu ulaze deca gde stvarno postoje ozbiljni problemi i kod dece, a i u porodici”, naglašava Milačić.
Podrška mladima do 26. godine
U skladu sa Zakonom o socijalnoj zaštiti, Centar može da brine o mladima do 26. godine. To se, između ostalog, odnosi na mlade koji nastavljaju školovanje i nemaju mogućnost da se vrate u biološku porodicu.
“Sva ona deca koja imaju određene intelektualne kapacitete, koja žele da studiraju, mi podržavamo i to ukoliko ne mogu da izađu i vrate se u biološku porodicu”, objašnjava direktor Centra.
Posebna pažnja posvećuje se pripremi mladih za samostalan život nakon napuštanja ustanove.
“U našoj struci se kaže – sa danom prijema deteta razmišlja se o otpustu, odnosno radi se na tome kako dete ne bi izašlo sa većim traumama nego što je ušlo u ustanovu”, ističe Milačić.
Centar, kako kaže, sa spoljnim saradnicima pokušava da mladima koji završe školovanje pomogne i pri pronalaženju posla. Podseća i da Grad Beograd pruža materijalnu pomoć nakon izlaska iz ustanove, kao i mogućnost stanovanja za mlade koji nemaju uslove da se vrate u biološku porodicu.
Kontakt sa Centrom, međutim, za mnoge ne prestaje odlaskom iz ustanove.
“Naši korisnici vrlo često i nakon izlaska kontaktiraju sa nama i ono što je vrlo interesantno, deo njih koji je završio odgovarajuće struke, a koje su potrebne u našoj ustanovi, jesu zaposleni trenutno kod nas”, zaključuje Milačić.
Kurir.rs/RTS