Kada temperature počnu da padaju, a priroda zablista u crvenim, žutim i zlatnim tonovima, Ribarska banja postaje jedna od idealnih destinacija za predah. Na obroncima Velikog Jastrepca, okružena bukovim i hrastovim šumama, ova banja nudi mir, čist vazduh i termalne vode koje dostižu temperaturu i do 42 stepena.
Do Ribarske banje stiže se relativno lako, udaljena je oko 35 kilometara od Kruševca, 72 kilometra od Niša i oko 220 kilometara od Beograda. Upravo zbog kombinacije prirode, termalnih izvora i zdravstvenog turizma, tokom jeseni može biti zanimljiv izbor za one koji žele da pobegnu od gradske gužve.
Smeštaj već od 1.900 dinara
Za one koji planiraju nekoliko dana odmora, dobra vest je da se smeštaj može pronaći u različitim cenovnim kategorijama.
Kurir je pronašao ponude smeštaja u Ribarskoj banji preko Bukinga po cenama već od oko 1.900 dinara, dok pojedine ponude dostižu i oko 80 evra, u zavisnosti od objekta, termina i uslova boravka.
Prema podacima objavljenim na sajtu Ribarske banje, u banji postoji ukupno 510 postelja. Od toga je 230 u sistemu zdravstvenih ustanova Srbije, odnosno u ugovornom odnosu sa Republičkim zavodom za zdravstveno osiguranje, dok je preostalih 280 dostupno na slobodnom tržištu.
Ribarska banja Foto: Ž.M./Kurir
Termalna voda i jesenji odmor
Ribarska banja posebno je zanimljiva tokom jeseni jer tada Jastrebac dobija potpuno drugačiji izgled. Šume bukve i hrasta menjaju boje, temperature su prijatnije za šetnju, dok termalna voda pruža mogućnost da se hladniji dan provede u toplom ambijentu banje.
Prema podacima sa sajta Ribarske Banje, termalne vode imaju temperaturu između 38 i 42 stepena Celzijusa, a koriste se u okviru hidroterapije.
U banji se, kako se navodi, tretiraju različita koštano-zglobna i degenerativna oboljenja, uključujući reumatizam, artroze i probleme sa kičmom i zglobovima. Tu su i rehabilitacija nakon preloma i operacija, kao i određena neurološka i periferna vaskularna oboljenja.
Tretmani obuhvataju hidroterapiju, kineziterapiju, radnu terapiju i primenu lekovitog blata.
Zašto se zove Ribarska banja?
Ribarska banja Foto: Zorana Jevtić
Ime ove banje vezuje se za jednu zanimljivu priču. Kako se navodi na zvaničnom sajtu, banja je ime dobila po ribarima koji su na njenim izvorima pecali pastrmku izuzetnog kvaliteta za potrebe dvora kneza Lazara.
Lekovitost izvora, prema dostupnim podacima, poznata je još od praistorije, o čemu svedoče arheološka nalazišta u okolini.
Ribarsku Banju posećivali su i članovi srpskih vladarskih porodica. Posebno je za njen razvoj značajan kralj Petar I Karađorđević, koji je ovde često boravio i lečio reumu.
Upravo u Ribarskoj Banji je 25. avgusta 1913. godine potpisao deklaraciju o povratku Kosova i Metohije Kraljevini Srbiji, a prema podacima sa sajta banje, bio je i jedan od onih koji su podstakli njen ubrzani razvoj.
Od Kneza Miloša do kralja Petra I, istorija Ribarske Banje tako je tesno povezana sa srpskim vladarima, ali danas je njen najveći adut upravo spoj prirode, termalnih izvora i zdravstvenog turizma.
