Koliko god da smo navikli na ritam zatvorenog prostora, dođe trenutak kada to više nije dovoljno. Dani prolaze između razniraznih obaveza i odjednom shvatimo da nam nedostaje nešto elementarno – kretanje na vazduhu. Ne kao trening ili obaveza, već kao prirodan deo dana.
Aktivnosti na otvorenom imaju taj efekat da vraćaju čoveka sebi, ne kroz napor, nego kroz ritam. Kroz kretanje koje je dovoljno jednostavno da ga ponovite sutra, a dovoljno zabavno da ga poželite već danas. I zato točkovi često budu najbrži odgovor – bilo da je to bicikl za krug po kraju, roleri koji vraćaju osećaj igre ili trotinet kao sloboda za najmlađe.
Na točkovima osetite nadolazeće proleće, sa vetrom u kosi
Na točkovima osetite nadolazeće proleće, sa vetrom u kosi (foto: PROFO Studio/Siniša Nikolić.)
Ovaj prelazni period godine idealan je za razmišljanje o tome kako želimo da provedemo naredne mesece. Da li ćemo vikende prepustiti rutini ili ćemo ih rezervisati za kretanje? Da li ćemo deci ponuditi još jedan ekran ili još jedan krug po stazi? Da li ćemo prijatelje zvati na kafu u zatvorenom ili na zajedničku vožnju?
Bicikl je za neke povratak staroj navici. Za druge, odluka da se svakodnevica malo uspori. Gradske vožnje do posla, krug na keju posle ručka, produženi vikend na dve rute dalje nego inače. Neko bira laganu, komfornu varijantu za asfalt i ravne staze. Neko razmišlja unapred, o dužim turama, ozbiljnijem tempu, kilometraži koja traži stabilnost i pouzdanost.
Nije stvar samo u tipu bicikla, već u nameri. Da li želite da vam vožnja bude kratka pauza u danu ili plan koji se upisuje u kalendar?
Slično je i sa rolerima. Oni su uvek pomalo izazov – dovoljno da probude adrenalin, ali i da vrate osećaj razonode i relaksacije. Deca ih prihvataju instinktivno, kao nastavak sopstvene energije i želje za vetrom u kosi. Odraslima su često podsetnik da ravnoteža nije samo fizička kategorija. Prvi izlazak na stazu u martu ume da bude klimav, ali već posle nekoliko krugova telo se opušta i prepušta.
Za najmlađe, međutim, nema dileme – trotinet je mala lična revolucija. Od druge, treće godine, to je njihova prva samostalnost na točkovima. Jednostavan za upravljanje, lagan, dovoljno brz da probudi osmeh, a dovoljno stabilan da ulije sigurnost. U tom uzrastu sloboda ima dva ili tri točka i vozi se ispred zgrade, po parku, uz obavezno „gledaj me!“.
Stajanje na točkovima zahteva poverenje, ali i uzor. Kada mama i tata voze, padovi se lakše prihvataju, a učenje postaje zajednički projekat. Porodične vožnje tako postaju više od aktivnosti – postaju ritual.
Proleće se ne čeka, krenite mu u susret
Ne mora sve da krene od velikih planova. Dovoljno je razmisliti šta vam prirodno leži – lagana gradska vožnja, porodični izlazak sa trotinetima, povratak rolerima posle duže pauze ili možda investicija u bicikl koji će vas pratiti na ozbiljnijim turama.
Jer, kada dani postanu duži, a vazduh mekši, telo ne traži mnogo, traži pokret. Najlepše je kada taj pokret ima točkove.