INTERESOVANjE za jednokratnu državnu pomoć od 6.000 dinara je izuzetno veliko, a do sada je više od milion građana podnelo prijavu.
Foto: AI Generated/Gemini
Prema rečima ministra finansija Siniše Malog, ova isplata je deo šireg paketa mera osmišljenog da pruži podršku stanovništvu i olakša teret svakodnevnih troškova.
Pravila i rokovi za prijavu za 6.000 dinara
Rok za prijavljivanje otvoren je do 21. septembra, dok će novac biti isplaćen svim prijavljenima u periodu od 22. do 25. septembra. Proces prijave odvija se preko portala Uprave za trezor:
Unosom JMBG-a građani prvo proveravaju da li imaju pravo na sredstva iz Akcionarskog fonda. Ukoliko sistem potvrdi to pravo, prijava nije potrebna jer će novac biti isplaćen automatski.
Građani koji nisu u Akcionarskom fondu moraju da se prijave unosom JMBG-a i broja lične karte. Njima će po automatizmu biti otvoren namenski račun u Poštanskoj štedionici na koji će novac biti uplaćen.
Penzioneri, primaoci novčane socijalne pomoći i osobe na izdržavanju zatvorskih kazni oslobođeni su prijave, jer će im sredstva biti automatski prebačena na račune.
Širi paket državne pomoći
Ministar je naglasio da je naknada od 6.000 dinara samo jedan segment programa podrške vrednog 980,6 miliona evra. Ovaj paket je do sada obuhvatio i snižavanje cena lekova, kao i podelu 30.000 turističkih vaučera u vrednosti od 10.000 dinara.
Pored toga, već 14. septembra uslediće još jedna mera: isplata jednokratne pomoći u iznosu od 20.000 do 35.000 dinara. Ova sredstva su namenjena penzionerima, korisnicima socijalne pomoći i dečjeg dodatka, kao i borcima i primaocima boračkog dodatka.
Najava povećanja penzija
Do kraja tekuće nedelje očekuje se zvaničan predlog o novom povećanju penzija, koje bi trebalo da stupi na snagu 1. decembra. Kao deo napora za podizanje životnog standarda, potvrđeno je i da će minimalna zarada od 1. januara iznositi 600 evra.
Siniša Mali je istakao da je državna kasa stabilna, sa 560 milijardi dinara na računu, te da ima dovoljno sredstava za sva obećana davanja. Uprkos globalnim geopolitičkim izazovima, srpska ekonomija je najbrže rastuća u Evropi sa ukupnim rastom BDP-a od 3,8 odsto, dok je u prvoj polovini godine ostvaren rast od oko 3,5 do 3,6 odsto, što je znatno iznad proseka evrozone koji iznosi oko 0,9 odsto.
(Kurir)