Danas se održava emotivna komemoracija u čast preminulog pevača Andrije Bajića, čoveka koji je ostavio dubok trag u srpskoj muzici. Prva osoba koja je stigla u salu bila je njegova supruga Mala Cana. U trenutku kada je ugledala Andrijinu fotografiju, slomila se. Njena osećanja su bila očigledna dok je govorila o njihovom zajedničkom životu i teškim trenucima koji su usledili nakon tragedije. Mala Cana je otkrila da ne može da se vrati u njihovu porodičnu kuću u Devojačkom Bunaru, gde su delili mnoge lepe trenutke.
– Ne vraćam se u tu kuću, pričam o kući u Beogradu, gde smo živeli… A vikendica je moja, meni je prepisao – otkrila je Cana za Republiku.
– Pre nego što je otišao u bolnicu, rekao mi je: “Ti si prihvatila da ostaneš bez dece, sve si prihvatila, dala mi godine mladosti, napravio sam grešku što ti nisam dao prezime, da li bi sada uzela prezime Bajić.” Zatim sam to sredila jako brzo, zato bih zahvalila opštini, pomogli su mi da prebacim prezime, dobila ličnu kartu i pasoš, on me je zagrlio – rekla je Mala Cana sa suzama u očima.
” height=”30″ src=”http://www.republika.rs/layout/img/arrow.svg?v=1″ width=”30″>
PROČITAJTE JOŠ: MALA CANA PODIVLJALA, PA NAPRAVILA HAOS NA KOMEMORACIJI ANDRIJI BAJIĆU! Pevačica urla na sav glas, izbila neviđena DRAMA zbog ćerki! (VIDEO)
Andrija Bajić je rođen 1938. u selu Jabučje kod Lajkovca, u siromašnoj, nadničarskoj, porodici. On je bio jedno od sedmoro dece njegovih roditelja. Deda po ocu zvao se Andrija Bajić, te on po njemu nosi ime.
S bratom Tomislavom je rano počeo da se bavi muzikom, svirali su frulu i učili narodne pesme. Kada su završili školu i zaposlili se u Beogradu, postali su članovi KUD Đoka Pavlović i Gradimir Mihajlović, svirali su u orkestrima frule i dvojnice, pevali i igrali. Prvi trajni snimak Tomislava i Andrije Bajića je nastao 1956, a u pitanju je bila pesma “Idu dvoje, ne poznajem ko je”.
Sve vreme svoje karijere ostali su verni izvornoj narodnoj srpskoj pesmi. Njihove poznate interpretacije su: “Ide Mile lajkovačkom prugom”, “Pogledaj de, mala moja”, “Ko to kaže, ko to laže” i druge. Pojedine njihove pesme postale su standardi za sva vremena i ostavili su veliki trag u narodnoj muzici…
Njihova pesma je bila i lepa i duhovita, a i pomalo sarkastična. Neretko su stihovi bili i erotskog sadržaja, gotovo uvek okrenuti svakodnevnim problemima običnog čoveka. Zbog tekstova se dešavalo da im pojedine pesme imaju zabranu puštanja na radiju i televiziji, a zbog pevanja našim iseljenicima na svim kontinentima često se dešavalo da naiđu na probleme s vlastima u zemlji.
Iako su bili poznati, živeli su van tog sveta jer nikada nisu napuštali firme u kojima su radili sve do penzionisanja. Andrija je radio kao konstruktor alata u preduzeću Borac, a Toma je bio šalterski službenik u agenciji Putnik, piše Vikipedija.