Sva sila mudrih ljudi u svetu – od psihijatara, preko neurologa do filozofa i pisaca – pokušava da objasni zbog čega jedino čovek bezrazložno nanosi zlo drugim pripadnicima svoje vrste. Jer, zna se: zločine i u ratu i u miru mahom čine “obični” ljudi – nečije komšije i rođaci, oni koje je žrtva sretala na poslu, ili kod njih kupovala burek, meso, odlazila u ambulantu na pregled ili na roditeljski sastanak…
I onda se svi ti dobri ljudi – a zaista su do tada bili mirni i dobri ljudi – jednog dana pokažu kao zveri. Izgube svaku ljudskost.
Uzmimo reakcije jednog dela javnosti – istaknutuh blokadera i njihovih medija – povodom slučaja dvoje dece koja boluju od retke i teške Niman-Pikove bolesti tipa C.
U dva odvojena slučaja, njihovi roditelji iskoristili su obilazak Srbije predsednika Republike da mu se obrate lično, i zatraže da se ubrza procedura za odobravanje skupog inovativnog leka za obolele. Prvo mu se u Kušićima obratio otac devojčice B. M. a potom, pozivajući se na njegov primer, u Grzi kod Paraćina i majka A. J.
Vučić je reagovao i kao odgovoran državnik i kao roditelj, i kao čovek – ne časeći časa pozvao je telefonom direktorku RFZO-a i naredio da se procedure ubrzaju za oba deteta.
I onda se sručila oluja.
Na N1 i na društvenim mrežama predsednik Srbije je optužen da “zaobilazi institucije” – trebalo je valjda da kaže roditeljima da napišu zahtev RFZO i pošalju poštom, ili da odu u kancelariju tu i tu…, da “po Ustavu nije nadležan” – da ocu devojčice i majci dečaka kaže da “vide u opštinskoj filijali”… i da “koristi slučaj za izborni marketing”, umesto da im poruči da se “strpe dok ne prođu izbori”!
Dva deteta će dobiti lek da im olakša muke – pročitajte nešto o simptomima Niman-Pikove bolesti – a njima smeta! Smeta im Aleksandar Vučić!
Vole i oni decu, sve su to tihi i mirni ljudi, sigurno imaju i kućne ljubimce, papagaje koje redovno hrane… ali kad vide Vučića među narodom krv im udari u oči i gazili bi sve pred sobom, pustili da deca pate, samo da mu vide leđa!
Kako je Srbija uopšte došla do takve ostrašćenosti, šta je izazvalo potpunu zaslepljenost, otkud taj nivo pomućene svesti?
Kažu da ako Vučić bude “tako delio lekove”, neće ih biti za sve.
Znači li to da ovo dvoje dece, iz Kušića i Grze, nije trebalo da dobiju lek? Ili se oni brinu načelno…
Kakva je ta njihova briga za decu obolelu od retkih bolesti ilustruje prost podatak: u odnosu na 2012. godinu, kada su oni vodili državu, danas se za ove svrhe izdvaja 78 puta više para! Ne 78 odsto više, nego 78 puta više!
I još nešto: kako ste svi vi što sada napadate Vučića što je odmah pomogao ovoj – i ne samo ovoj! – deci, mislili da ih Srbija leči kad ste tražili da “Srbija stane”, da ništa ne radi, kad ste planirali rušenje ekonomije, blokirali puteve i fabrike, kad ste u Evropi tražili finansijske sankcije za državu?
Da li biste otišli kod njihovih roditelja i rekli im da se pritrpe malo za “opšte dobro”, što je maska za vaše dobro?
Sigurni smo da vam ni pamet ni obraz ne bi smetali, da ste samo uopšte bili svesni da postoje i takve porodice o kojima država brine. Sad vam je preostala samo ova kampanja, jedna od najsramnijih koje ste vodili, a konkurencija je vrlo jaka.
Čekamo sad samo ko će prvi da oca iz Kušića i majku iz Grze nazove “ćacijima”.
N.N.
