OPOZICIJA PRIZNALA DA JE PAD NADSTREŠNICE KORISTILA DA PODIGNE REJTING! Analitičari: “Izgubljeni životi su im samo statistički podaci u izbornom inženjeringu”!

Lider SSP Dragan Đilas izjavio je da je tragedija u Novom Sadu opoziciji poslužila za podizanje rejtinga. Samo dva dana kasnije, predsednik NUNS-a Željko Bodrožić je poručio da je tragedija u Novom Sadu poslužila za “političko buđenje” naroda, a sagovornici Kurira saglasni su da ovakve izjave pokazuju potpni nedostatak empatije prema žrtvama i njihovim porodicama, ali i celoj Srbiji, te da ukazuju na pravo lice opozicije!   

Ilija Kajtez, profesor sociologije i stručnjak za bezbednost, kaže za Kurira da je ovo, što su uradili Đilas i Bodrožić, makijavelizam na delu, odnosno da su dozvoljena sva sredstva koja dovode do cilja, a u ovom slučaju je cilj rušenje aktuelne vlasti!

– Tragedija u Novom Sadu je blokaderima bio samo okidač za obojenu revoluciju! Nije njima stalo do žrtava, ne znaju im ni imena. Oni imaju potpunu odsutnost empatije. Niko od njih nije ni spomenuo smrt studentkinje Milice sa Filozofskog fakulteta. Slušamo političara Đokića, u javnosti poznatog kao rektora Beogradskog univerziteta, koji je unazadio visoko školstvo, a sa druge strane taj isti Đokić ima neke vizije o radu institucija, sudstva i drugih službi. Njima je u glavi samo da dođu na vlast i ne zanima ih kolika je cena koju će platiti kako bi to ostvarili. Njihova osnovna ideja je ne “Srbe na vrbe”, nego “Srbe na Srbe”, odnosno, da se poubijamo među sobom, da se sprovede specijalna operacija da Srbi sami sebe unište – kaže Kajtez.  

Kako je naglasio, 5. oktobar 2000. je bio prikaz prve obojene revolucije. 

– Brana Crnčević je dao najbolji opis kad je rekao: “Koliko Srbija mora da bude mala da našim neprijateljima ne bude velika”? Njima je ideja da Srbi, u suštini, nestanu! Oni se zalažu za to da Srbija uvede sankcije Rusiji, da nam treba zadati takse, ono što je Tuđman uradio, tako bi hteli da Srbi na Balkanu nestanu. Blokaderi vam nikad neće dati odgovore na ključna nacionalna pitanja kao što su: položaj Srba na KiM, uvođenja sankcija Rusiji, NATO, Koalicija voljnih, Republika Srpska. Mi koji branimo interese svoje zemlje uporno ističemo ove tačke – navodi llija Kajtez. 

Politički analitičar Dejan Lisica poručuje da su u srpskom političkom prostoru granice pristojnosti i elementarne empatije odavno pomerene, ali da su najnovija priznanja iz redova opozicije i njima naklonjenih javnih delatnika konačno ogolila surovu istinu.

– Ono što je većinska Srbija videla i osećala godinama, da se svaka nacionalna nesreća koristi kao sirovina za politički profit, sada je praktično i zvanično priznato. Kada Dragan Đilas javno izjavi da je tragedija u Novom Sadu poslužila za “podizanje sopstvenog rejtinga u narodu”, a samo dva dana nakon toga Željko Bodrožić konstatuje da je pad nadstrešnice poslužio da se “ljudi politički probude i izađu iz apatije”, maske definitivno padaju. Ovo nije ništa drugo do otvoreno, hladnokrvno priznanje da je za srpsku opoziciju svaka suza i svaki izgubljeni život samo još jedan statistički podatak u izbornom inženjeringu. Postavlja se ključno pitanje: da li je uopšte primereno govoriti o procentima, rejtinzima i političkom buđenju kada je u pitanju stravična tragedija koja je zavila u crno čitavu zemlju? Odgovor svakog časnog čoveka je nedvosmislen: nije! Ali, za one koji politiku vide isključivo kroz prizmu dolaska na vlast po svaku cenu, ovakve nesreće ne predstavljaju trenutak za tišinu, saosećanje i institucionalnu odgovornost, već idealnu priliku koju treba iskoristiti – poručuje Lisica.

– Istu matricu bezočnog građenja rejtinga na tuđoj nesreći i smrti gledali smo i nakon masakara u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar”, kao i u Malom Orašju i Duboni. Tada su, pod plaštom lažne brige za bezbednost, dečiji grobovi pretvoreni u partijske podijume, a kolektivna trauma jednog naroda brutalno je zloupotrebljena za pokušaj nasilnog preuzimanja vlasti na ulicama. Opozicioni lideri su ovim priznanjima poslali zastrašujuću poruku građanima, jer za njih žrtve imaju vrednost samo ako donose glasove. U suprotnom, ta smrt za njih ne postoji! Najbolji i najbolniji dokaz za to je selektivna empatija koju godinama demonstriraju. Dok se neke tragedije stalno spominju u medijima pod njihovom kontrolom, druge se svesno guraju pod tepih. Srbija još pamti smrt studentkinje Milice Živković Filozofskog fakulteta. Njeno ime opoziciona elita nikada nije pomenula, niti su zbog nje organizovali blokade, proteste i performanse. Zašto? Zato što im njena smrt tada politički nije odgovarala i nije se uklapala u njihov unapred pripremljeni narativ. To je prava, suštinska tragedija njihovog bavljenja politikom. Potvrda koju su sami ponudili svojim izjavama ne ostavlja mesto sumnji. Za njih ništa nije sveto. Ogoljena borba za fotelje, preko grobova i kroz manipulaciju emocijama uplašenih i ranjenih građana, ostaće zapisana kao najtamnija mrlja savremene srpske političke scene. Narodu ostaje da pamti, a istoriji da sudi onima kojima je rejting važniji od ljudskosti – podvlači Dejan Lisica.

– Ta istraživanja su pokazala da su 45 dana posle pada nadstrešnice SNS i SPS imali 40,8 odsto, a sve što je protiv vlasti, u tom trenutku kada su studenti tek počinjali proteste, bilo je na 45 odsto. Ta nadstrešnica je već dala dodatne neke rezultate – rekao je Đilas.

– Verujem da ćemo ipak dočekati neke izbore, da se neće opredeliti za to, kao što neki pominju, da nas uvedu u neko vanredno ludilo i da na kraju ne bude ništa od izbora. Nadam se da imaju toliko savesti i pameti, ako ne prema sebi, onda prema nekoj budućnosti i svojoj deci, da će se u miru povući .Vidimo da i dalje merkaju i pokušavaju da ovu drugu stranu, ovaj pobunjeni narod i građane i studente, da ih vrate u ono staro stanje apatije i bezizlaza u kojem je većina i građana bila dugo vremena do ove pobune, do ove tragedije u Novom Sadu – priznao je Bodrožić.

Kurir Politika/A. G.