Gusle nisu instrument, one su svedok i od davnina čuvar sećanja, a Milutin Đuričić, guslar iz Loznice, nastavlja to da potvrđuje i u trećoj deceniji 21. veka. Tako je sećanje na tragičnu srpsku ljubavnu priču, kao i na najmlađeg vojnika Velikog rata, opevao uz gusle na svom šestom kompakt-disku “Srpski Romeo i Julija – Momčilo Gavrić”, koji je predstavio u Biblioteci Vukovog zavičaja.
– To je tragična ljubavna priča koju je opisao Janko Veselinović u delu “Ašikov grob”, o Đuli i Pavlu koji su se voleli, ali su roditelji tu ljubav branili. Oni su skončali tragično, a njihova ljubav ostala je da živi večno. Ašikov grob u selu Mrovska, kod Šapca, mesto je njihovih ljubavnih sastanaka i nesrećnog stradanja i svedoči o ljudskoj taštini, dovoljno velikoj da ugasi dva mlada života. Pesnik Nikola M. Nikčević iz Gacka je njihovu sudbinu nazvao “Srpski Romeo i Julija”. Inače, on je od mojih šest CD-ova autor tekstova na četiri i to je napisao fenomenalno, a pesma traje tridesetak minuta. Imam i pesmu o Momčilu Gavriću, od 60 stihova, našem zemljaku, najmlađem vojniku Prvog svetskog rata. Tako nešto niko još nije snimio, a imao sam čast da na 33. godišnjicu njegove smrti ovih dana pevam pred spomenikom podignutom u njegovu čast – kazao je Đuričić.
Epska pesma “Srpski Romeo i Julija” oživljava sudbinu dvoje mladih čija ljubav nije uspela da nadživi surovi svet, ali živi u pesmi kao večna uspomena. Kako pesma kaže: Evo jedne tužne priče, Od svih dosad najtužnije, Kakvu ljudi još ne pamte, Od Romea i Julije. No zamalo da vremena, Da se priča zaboravi, A najveća to je srpska, Tragedija o ljubavi. Niko ne zna tačno kad je ta ljubavna drama bila, U spisima starim piše, Da se davno dogodila. To je priča o ljubavi koja je jača od podela, ali tragična, dok je Gavrić, dečak-junak, simbol stradanja, ali i snage srpskog naroda u najtežim vremenima, a njemu posvećena pesma podseća da herojstvo nema godine, već samo junačko srce.
Guslar Milutin Đuričić Foto: Kurir/T.Ilić
Đuričić, kao predsednik Udruženja guslara “Vukove gusle”, neguje tradiciju, brani je i daruje novim pokolenjima. Na večeri predstavljanja ove dve vanvremenske priče učestvovali su i pesnikinja Slađana Janković, naratori Nikola Đuričić i Teodora Đurđević, kao i dva loznička guslara, Lazar Vitomir, omladinski prvak Srbije u guslanju, i desetogodišnji Stamenić. Đuričić je uz gusle do sada opevao junake sa Gučeva – “Bitka iznad oblaka – Gučevo 1914”, stradanje Darje Aleksandrovne, ruske bolničarke koja je poginula na Gučevu, i “Boj na Loznici” iz 1810. Gusle svira od svoje petnaeste godine, nastavljajući ono što su radili njegov deda, otac i stric, a pevao je uz gusle svuda, pa je tako nastupio i van granica Srbije.
Inače, gusle su u Loznici prisutne odavno. Guslarska sekcija “Petar Petrović Njegoš” formirana je pri Radničkom KUD “Viskoza” još pre oko četiri decenije i tu je postojala trinaest godina. Guslari su 1997. prešli pod okrilje lozničkog Centra za kulturu pod imenom “Vukove gusle”, gde su bili tri godine, da bi onda od 2000. postali guslarska sekcija pri KUD “Karadžić”. Loznica ima spomenik posvećen čuvenom guslaru Filipu Višnjiću koji je opevao Boj na Loznici iz 1810, a gusle se nalaze i na grbu grada. Đuričić vodi i školu gusala, pa će pesma uz strune u lozničkom kraju trajati još dugo.
Kurir.rs