MINISTAR Nikola Selaković reagovao je na izjave Nebojše Vujovića o navodnom tajnom “priznanju” nezavisnosti tzv. Kosova.
Ministar Nikola Selaković, Foto D. Milovanović
Izjave Nebojše Vujovića predstavljaju još jedan u nizu pokušaja da se neosnovanim optužbama i senzacionalizmom unese zabuna u javnost i podrije državna pozicija Srbije po pitanju Kosova i Metohije.
Tvrdnje da je predsednik Republike Srbije spreman da „tajno prizna“ nezavisnost Kosova radi ostanka na vlasti nisu samo netačne – one su politički zlonamerne i potpuno lišene bilo kakvog dokaza. One su namerno osmišljene da budu nedokazive, kako bi izmišljotine rasle na plodnom tlu paranoje i mržnje, kojima se truje javna scena Srbije. Zato je na ovakve navode neophodno reagovati, iako je reč o providnim i niskim pokušajima diskreditacije apsolutno jasne, nedvosmislene i čvrste državne politike po ovom pitanju.
Reč je o očiglednim konstrukcijama koje služe isključivo za ličnu promociju i medijsku pažnju onih koji su već pokazali svoje „sposobnosti“ u mutnijim i tranzicionim vremenima za nama.
Državna politika Srbije je nedvosmislena i nepromenjena: Srbija ne priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.
Ako je išta nesporno, onda je to da se država Srbija, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, dosledno bori za Kosovo i Metohiju i za srpski narod u njegovoj vekovnoj kolevci.
Spekulacije o „tajnim obavezujućim sporazumima“, navodnim dogovorima sa bilo kojom stranom administracijom i trgovanju nacionalnim interesima predstavljaju bedan pokušaj politikanskog senzacionalizma.
Svima je poznato da Srbija, više od deceniju, svoje odluke donosi samostalno i suvereno i to nije politika improvizacije i ličnih aranžmana, već politika ozbiljne i odgovorne države, koju dosledno sprovodi predsednik koji ne trguje teritorijom i ne donosi odluke pod ucenama.
Želeo bih da verujem u puku slučajnost da ovakav bedan napad dolazi u trenutku kada su uhapšena lica koja su pripremala likvidaciju predsednika države i članova njegove porodice ali me demantuju vremena u kojima živimo i apsolutna beskrupuloznost neprijatelja naše zemlje i našeg naroda. Zato postavljam pitanje ko ima koristi od ovakvih paškvila?
U jedno sam siguran, koristi nemaju ni Srbija ni srpski narod i jasno je da državna politika ne može i neće biti vođena političkim fantazijama bivših funkcionera koji bez odgovornosti iznose teške, u najmanju ruku šarlatanske optužbe rukovođeni autoprojekcijom koju su već dokazali kada su njihovi pajtosi molili Amerikance da ne priznaju tzv. Kosovo dok Tadić ne pobedi na izborima.