Peščane mušice, odnosno flebotomine ili papataći, su mali insekti, do tri puta manji od komarca, koji žive u toplim krajevima Mediterana i južne Evrope – i koji se danas, usled klimatskih promena, sele i u severnije krajeve, uključujući i Srbiju.
Ovi sićušni insekti se hrane krvlju i tako prenose zarazne bolesti, uključujući i lajšmaniozu, što ih čini važnim za javno zdravlje.
Sistem za rano upozoravanje CLIMOS nastao je na osnovu višegodišnjih istraživanja, koja su podrazumevala razvoj klimatskih modela zasnovanih na istorijskim podacima, i terenskom radu tokom 2023. i 2024. godine, kada je prikupljeno i analizirano nešto više od 94.000 peščanih mušica i zaraznih patogena koje one nose.
Rezultati pokazuju da su peščane mušice sve prisutniji vektor različitih zaraza, kako u Srbiji, tako i širom Evrope.
Peščane mušice su vektori virusnih i drugih oboljenja
Peščane mušice mogu da prenose dve vrste patogena: parazite, koji mogu da izazovu bolest koja se zove lajšmanioza, i viruse, od kojih neki izazivaju samo blage virusne infekcije, dok neki mogu da dovedu do ozbiljnih komplikacija kao što su letnji meningitisi.
Kako se peščane mušice hrane krvlju, u riziku od bolesti koje one prenose su ljudi i životinje.
U Evropi su bolesti koje one prenose zonootske, odnosno ne mogu se preneti direktno sa čoveka na čoveka, nego traže životinju kao prenosioca.
Prenosi opasne zarazne bolesti Foto: Shutterstock
Istraživanja pokazuju da su peščane mušice svaštojedi kada je prehrana krvlju u pitanju, međutim glavni i najčešći prenosioci bolesti koje one prenose – lajšmanioze i različitih virusa (tzv. flebovirusa) su psi, pa zatim glodari i divlje životinje.
Život i razvoj peščanih mušica, kao i komaraca, zahteva relativno visoku temperaturu. One su sezonski insekti, aktivne su u periodu od najranije marta do najkasnije novembra, a tokom zime preživljavaju u nekoj fazi svog ranog razvoja u tlu.
Prisutne u celoj Srbiji
Tokom realizacije projekta CLIMOS osmatranja su vršena i u Srbiji, tokom sezone 2024. godine.
– Za sada imamo preliminarne rezultate, koji pokazuju da su peščane mušice najverovatnije prisutne na celoj teritoriji Srbije, da su kod nas prisutne podvrste koje mogu da prenesu zarazne bolesti, i da su uhvaćeni primerci i bili zaraženi relevantnim patogenima – objašnjava dr Suzana Blesić sa Fizičkog fakulteta u Beogradu.
Važno je napomenuti da su peščane mušice i ranije postojale u našim krajevima: između ostalog, zaraze koje prenose ovi insekti bile su zabeležene u godinama posle Prvog i Drugog svetskog rata. Usled promene klime, javljaju se sve povoljniji uslovi za njihovo širenje i množenje.
Aplikacija CLIMOS namenjena svima
Slično vremenskim prognozama, CLIMOS aplikacija daje informaciju o pogodnosti klimatskih uslova za postojanje peščanih mušica na dan kada je otvarate, i u bliskoj prošlosti i budućnosti – jednu i dve nedelje pre i posle – u vidu mapa u bojama koje označavaju nivo rizika od postojanja flebotomina u lokalnim administrativnim jedinicama, regionima ili kod nas oblastima.
Ovaj rizik je dat u odnosu na grupe podvrsta peščanih mušica koje mogu da prenose tri vrste lajšmanioze koje su rasprostranjene u Evropi.
Deo aplikacije koji pokazuje trenutni rizik od pojave flebotomina namenjen je svima.
Iste te informacije mogu i trebalo bi da koriste i lekari i ustanove javnog zdravlja i veterinari, veterinarske asocijacije i klinike, da se sa jedne strane pripreme na bolesti koje mogu da se pojave u njihovim ustanovama u ovim toplim mesecima, a sa druge strane da sami upozore i obaveste svoje korisnike i širu javnost kako da se zaštite, piše portal Klima101.
– Možemo da ga koristimo mi kao obični građani – da se pripremimo i zaštitimo i u mestima u kojima živimo ili, na primer, ako se pripremamo da negde putujemo na odmor. Možemo da se informišemo kako i koliko je potrebno da zaštitimo svoju porodicu i svoje ljubimce, naročito pse – navodi dr Suzana Blesić.
Idealan ishod ovakvih projekata jeste da u nekom trenutku informacije o vektorima, uključujući tu i peščane mušice, postanu deo standardnih aplikacija za vremensku prognozu koje imamo u svojim telefonima i da budu deo javnih informacija koje su vezane za vremenske prognoze u medijima.
8 najvažnijih informacija
Preuzeto iz brošure projekta CLIMOS:
- Peščane mušice su aktivne noću: parazit se prenosi ubodom mušica Phlebotomina; peščane mušice najčešće ubadaju u sumrak i u zoru
- Lajšmanioza može da utiče na pse i ljude: lajšmanioza je preventabilna parazitska bolest koja pogađa kako ljude tako i životinje, pretežno pse; ona može biti fatalna ako se ne tretira uspešno
- Klinički znaci kod pasa: Pse sa ranama na koži, gubitkom dlake ili neobjašnjenim gubitkom težine treba da pregleda veterinar zbog moguće infekcije lajšmaniozom
- Simptomi kod ljudi: Simptomi lajšmanioze kod ljudi variraju od kožnih rana sa uzdignutim ivicama (kutani tip) do uključivanja nosa i grla (mukokutani tip) ili produžene groznice sa uvećanjem jetre i posebno slezine (visceralni tip lajšmanioze)
- Zaštitite sebe i svog ljubimca: Koristite zaštitnu odeću, komercijalne repelente i topičke insekticide; za zaštitu pasa od uboda preščanih mušica koristite pomade za kožu i ogrlice impregnirane insekticidom
- Smanjite prisustvo peščanih mušica: Održavajte životni prostor svog ljubimca čistim i bez ikakvog otpada – pravilno odlaganje smeća i otpada takođe pomaže u sprečavanju privlačenja peščanih mušica u domaćinstvo
- Tretman pasa: Psi mogu biti vakcinisani kako bi se smanjila verovatnoća razvoja bolesti u nekim regionima; lečenje je često uspešno, ali nije uvek garantovano
- Zdrav imunološki sistem: Čak i nakon oporavka, psi koji su prethodno imali lajšmaniozu mogu i dalje biti nosioci parazita.
- Nastavite sa preventivnim merama, koje obuhvataju redovne kontrole kod veterinara, sa fizikalnim pregledom, serološkim ispitivanjem na lajšmaniozu i laboratorijskim analizama. Dodaci ishrani takođe su dobri kao podrška zdravlju!