ŽAN Tirol istaknuti je francuski profesor ekonomije i dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 2014. godine. U svojoj knjizi “Ekonomija za opšte dobro” on postavlja i pitanje – Čime se može trgovati, a šta je sveto?
Foto: Doidam10 / Alamy / Profimedia
Kant jasno poziva “Treba razdvojiti ono što ima cenu od onoga što ima dostojanstvo”.
Šta ima cenu, a šta ima dostojanstvo?
Svi smo mi iz etičkih ili moralnih pobuda podozrivi prema trgovini određenim stvarima ili prema određenim vidovima podsticaja.
To je tako s doniranjem organa, surogat majčinstvom, odlukama koje se tiču živog sveta, prostitucijom ili otkupom vojne obaveze.
Zaključak je jasan – život nema cenu!
Obrazloženje odluka koje se odnose na zdravlje i život (raspodela bolničkog budžeta ili budžeta za medicinska istraživanja, ili pak odluke o bezbednosnim normama), može podstaći živu raspravu, ali naše odbijanje da uporedimo terapeutski učinak s brojem spasenih života postignutim zahvaljujući tim odlukama – može voditi porastu broja smrtnih slučajeva.
Novčana nadoknada za doniranje organa pokreće debatu koja izaziva burne reakcije. Stvar je takva da zabrana prodaje bubrega smanjuje mogućnost doniranja (danas uglavnom rezervisanog za članove porodice ili bližnje), zbog čega svake godine samo u SAD nekoliko hiljada osoba biva osuđeno na smrt u nedostatku donora.
Ovo složeno pitanje i razmatranje podataka dovodi do toga da se protivnici trgovine organima ne bi trebalo da osećaju moralno superiornijim.
Novčana nadoknada za doniranje organa nailazi na osudu.
Prva stvar je neobaveštenost donatora o posledicama, smatra Tirol.
– Doniranje bubrega nije bezazleno – misli.
Druga stvar i problem jeste novčana nadoknada. Ona privlači, ali zamagljuje posledice.
Treća stvar je stvaranje nejednakosti.
Šta je rešenje?
Tirol smatra da treba olakšati uzimanje organa od preminulih osoba, kao i podržavanje inovativnih rešenja, poput ukrštenog doniranja.
Bunt kao pogrešan putokaz za moralnost
Ali stvaranje bunta, smatra Tirol, nepouzdan je etički oslonac. On nas može izvesti na put i skrenuti nam pažnju da nešto ne valja u društvenoj organizaciji ili u našem individualnom ponašanju. Ali tu je kraj njegovoj ulozi. Neophodno je da preispitamo ta osećanja i damo prednost premišljanju o javnoj politici. Treba promisliti i o temeljima moralnosti i strahu od prepuštanja određenih domena trgovini. To su pitanja kojima se bavi akademska zajednica.
(Korišćena knjiga: “Ekonomija za opšte dobro” Žan Tirol)