Сируп или слатко од руже. За млађе генерације нови производи, за старије нешто што памте да су као мали јели и пили. Због тога су на газдинству Јанковић одлучили да управо производе од руже понуде купцима.
“Довољно је обрати здраве латице и опрати у млакој води и држати мешавину са шећером и водом 48 сати, а затим се кува као и сва остала слатка и сирупи. Шећер из латица извуче све минерале и витамине који су потребни за тај специфични укус и мирис”, објашњава Славица Јанковић.
Производи са додатом вредношћу
Србији се често замера да извози сировину, а увози готове производе који далеко више коштају. Јанковићи су одлучили да ураде супротно. Они увозе свеже поморанџе, а продају их након сушења.
“Сировина стиже као и остало јужно воће. На нама је само да оперемо и осушимо на традиционалан начин јер сва нутритивна својства остају док вода испари. Такав производ дуже траје, задржава укус свеже поморанџе и доста се користи у угоститељству за коктеле, за декорацију у цвећарама када се праве букети, сликарима за платна”, објашњава Љубомир Јанковић.
За ову производњу, каже, потребна је сушара на топао ваздух. А тражња је све већа.
“Количине које ми успемо да производимо не могу да засите тржиште у Србији, јер нема довољно произвођача који суше воће и поврће на традиционалан начин на топлом ваздуху. Годишње осушимо око пола тоне сирове поморанџе, а могли бисмо много више да није осталог сушеног воћа и поврћа које пласирамо на исто тржиште”, додаје.
Купци се све више окрећу интернету
До купаца углавном долазе онлајн и то преко интернет платформе која окупља више пољопривредних газдинстава. У почетку је, признаје, требало времена да потрошачи схвате да им интернет омогућава да купују производе директно од пољопривредних газдинстава.
“Купци су углавном људи који желе и воле да се хране здраво, а који су презаузети да би јурили од места до места како би дошли до здравих намирница. Онлајн платформа на којој смо олакшала им је долазак до нас. Све је више гастарбајтера који пролазе кроз Србију и који се сусрећу са нашим производима и желе да их пробају. Наши људи у иностранству знају за онлајн трговину и непосредно пре поласка овамо или враћања назад обезбеде себи одређене домаће производе. Некада је то због носталгије или жеље да се врате у младост кроз укусе и традицију домаћих производа”, каже Јанковић.
Слатко и сируп од руже – за млађе нови производи, старији их се радо сећају
Зоран Марковић живи у Лугану у Швајцарској, али редовно поручује домаћу храну из Србије.
“Најчешће купујем зимницу као што су ајвар, џемови, слатка и сухомеснате производе попут пршуте, сланине, овчије стеље. За директну куповину од произвођача се одлучујем због квалитета домаћих производа. Поручујем кад имам прилику да ми неко из Србије довезе те производе, јер нам робу достављају на адресу у земљи, па ми организујемо даљу доставу за Швајцарску. Такође, када кренем на одмор, накупујем пуно тога и понесем сам. До сада нисам имао лоше искуство, а верујем да са нашим сељацима и не може да буде проблема”, каже Марковић.
Онлајн платформе морају да прате жеље и потребе купаца
Миодраг и Љубинка Митровић су неко време разматрали могућности које нуди интернет када је реч о продаји прехрамбених производа и пре око годину дана њихова платформа “Моје стадо” званично је почела са радом.
“Платформа је испунила сва наша очекивања и из дана у дан све је боље. Стари купци нам се враћају, што значи да су задовољни. На почетку је било 23 пољопривредна газдинства, а сада имамо око 50. Месечно повећавамо два или три газдинства на платформи. С обзиром на то да смо званично кренули у јесен 2025. број куповина се знатно повећава на недељном нивоу и мислим да ће врхунац бити уочи Нове године и Божића”, објашњавају Митровићи.
Будући да је храна кварљив производ, веома је битно да приликом онлајн куповине постоји хладни ланац доставе. Такође, није довољно само направити платформу, већ се она стално мора унапређивати и пратити нове трендове.
“Имали смо модификације код система плаћања. Поред картичног плаћања и фискализације, увели смо и ИПС плаћање како бисмо олакшали нашим потрошачима. Доста се ради на одржавању саме платформе и вишеслојној заштити за наше потрошаче”, кажу.
За услугу услужног това и плаћања истог на рате, наводе, расте интересовање корисника.
“Најчешће су то љубитељи органског това без концентрата и било каквих примеса. Ту је тов доста спорији, али је много здравији”, кажу Митровићи.
Потрошачи све чешће поручују храну преко интернета
Стручњаци за интернет трговину кажу да се последњих пет година свест потрошача у Србији променила и да људи на овај начин пословања гледају као на неминовност при тренутном темпу живота. 2020. године евидентирано је 21,2 милиона интернет куповина картицама и електронским новцем, а 2025. чак 110,6 милиона. Код хране је веома интересантна промена структуре.
“Пре пет година преко интернета су се много чешће куповали производи који нису изразито кварљиви, специјалитети или нешто што није лако доступно у локалној продавници. Ово је била последица неповерења купаца. Према РЗС-у, 2021. је само 3,2 одсто онлајн купаца куповало храну или пиће из продавница преко интернета. До 2024. тај проценат је порастао на 6,1 одсто, дакле готово се удвостручио. За ово је заслужан свеобухватан раст поверења у онлајн трговину, али и велико залагање трговинских ланаца да унапреде задовољство својих онлајн купаца”, наводи Зорана Милидраг, стручњак за интернет трговину.
Још драматичније се променила навика наручивања готове хране: са 8 одсто онлајн купаца 2021. на 18,6 одсто у 2024. Пре пет година доминантан мотив је био “на интернету могу да пронађем нешто што ми није доступно”, док данас све више постаје “интернет ми штеди време”.
Потрошачи желе да знају све о производу који купују
Мали произвођачи, каже, и даље недовољно користе интернет. Често га третирају као дигиталну тезгу: ставе фотографију производа, цену и број телефона.
“Најчешћа грешка је што произвођач размишља из перспективе производа, а не купца. Он каже: ‘Мој мед је домаћи’, ‘мој сир је одличан’, ‘ово је органско’. Купца, међутим, занимају и друга питања: ко то производи, где, како, када је произведено, зашто кошта толико, када ће ми стићи, колико кошта достава, како плаћам и шта се дешава ако нисам задовољан. Уколико продајете намирнице, данашњи купац очекује и да му дате и рецепт како те намирнице да искористи”, објашњава Зорана Милидраг.
Друга велика слабост је недостатак континуитета. Није довољно направити Инстаграм профил. Потребно је редовно стварати садржај, одговарати купцима, прикупљати рецензије и градити базу купаца. Трећа слабост је логистика.
“Можете имати феноменалан производ и одличан Инстаграм, али ако купац на производ од 1.200 динара плаћа још 600 динара доставу и чека четири дана без информације када пакет долази, то постаје озбиљна препрека поновној куповини”, каже Милидраг.
За мале произвођаче је најбоље да су на специјализованим платформама
Мали произвођачи не би требало да почињу од скупих веб-шопова. Довољно је да имају профиле на друштвеним мрежама или на неким специјализованим платформама. Ту могу да провере постоји ли потражња за њиховим производима, који су производи најбољи и колико су људи спремни за њих да плате.
“За малог произвођача је битно да добије своју публику, која ће га касније пратити кроз све канале продаје. Уколико само имате продавницу, а немате купца, онда је то као да сте отворили тезгу у пролазу између хаустора којим нико не пролази и кривите универзум што нема продаје”, прецизира Зорана Милидраг.
За потенцијалне купце јако су важне рецензије, јер они производ не могу да пробају пре куповине. Онлајн трговина храном ће заузимати све више простора, али не треба очекивати да у потпуности избаци супермаркете. Мали произвођач треба да победи у аутентичности, квалитету, специфичности производа и односу са купцем.
“На пример, натпис ‘џем од кајсије’ тешко конкурише супермаркету. Али: ‘џем направљен од кајсије из нашег воћњака код Гроцке, у малим серијама, без додатих арома, од воћа убраног прошле недеље’ већ је потпуно другачији производ. Интернет је добар канал да неко чује за нечију тезгу или продавницу. Некоме значи да путем онлајн канала резервише робу која га може чекати на пијаци, па да тако скрати време проведено на пијаци”, каже Зорана Милидраг.
Највећи потенцијал за раст онлајн продаје имају производи који испуњавају најмање два од три услова: имају довољно високу вредност у односу на трошак доставе, разликују се од масовне понуде и купују се поново. Ту спадају премијум месо и месни производи, сиреви, мед, намази, зимница, органска храна, вино, производи без глутена, као и претплатнички модели – недељна кутија поврћа, месечна селекција домаћих производа, кутија за доручак и слично.