Онлајн преваре су прошле године постале најбрже растућа област организованог криминала, показују подаци Европола. Порастао је број сајбер напада у свим регионима и готово свим секторима. Вештачка интелигенција имала је значајну улогу у развоју сајбер претњи. Због тога је неопходно стална обука и јачање свести о одговорном понашању у дигиталном простору.
Европол посебно упозорава на преваре у којима се уз помоћ вештачке интелигенције аутономно планирају и извршавају читаве криминалне операције без људског учешћа.
“Нападачи имају за циљ да вас емотивно негде процене и на тај начин најпре допреду до вас, односно креирају једну поруку путем вештачке интелигенције која ће вама бити најпријемчивија и да одмах по њој реагујете. Увек би требало да постоји један тренутак да размислимо колико је то заиста тако, друго – да урадимо једну проверу информације коју смо примили“, наводи Јован Милосављевић из Националног центра за превенцију безбедносних ризика у ИКТ системима ЦЕРТ.
Најзаступљеније су инвестиционе преваре, нарочито везане за криптовалуте, романтичарске преваре, преваре преко пословне електронске поште и платних картица.
“Док сам живела у иностранству добила сам телефонски позив. Представили су се као да зову из банке чији сам ја корисник и да зову из одељења Fraud Investigations да ми кажу како је моја картица хакована, при чему су ми навели тачан број картице, који јесте био број моје картице. Ја сам на сву срећу препазнала да је у питању покушај фишинга, односно сајбер напада и отишла у банку и пријавила случај. То је можда и један од савета за наше грађане да банке у 100 одсто случајева вам никада телефоном или поруком неће тражити податке које већ имају о вама у својим базама”, објашњава Тамара Бресијанац, саветница за дигитализацију у Наледу.
И поред упозорења корисници интернета се годинама “пецају” на исте преваре, као што су поруке преко Вотс-апа да познате компаније обележавају годишњице и деле награде, мејлови из Африке у којима се нуди наследство, крађа туђих налога, наплата лажних саобраћајних казни.
Свака сумња на превару треба да се пријави МУП-у и Националном церту.
“Велики број таквих информација је управо садржан и на нашем сајту који се налази на страници www.cert.rs и поред неких публикација које смо објавили и које обрађују различите теме сајбер напада и изазова исто тако постоји и одређени аудио-видео садржаји. Tо су кратке лекције по пар минута где сваки од корисника може да погледа тему која га занима и нешто више научио њој”, каже Милосављевић.
Процењује се да су глобалне интернет преваре и сајбер криминал у 2025. години достигли 10 билиона долара (10.000 милијарди).