Oni prosto nisu svesni svoje nesvesti!
Da je Dragan Đilas slušao vesti i da je pokazivao bar elementarno zanimanje šta rade drugi akteri na političkoj sceni Srbije umesto da neprestano bude zagledan u svoj pupak, ne bi baš ovih dana izjavio da je veliki politički uspeh takozvane proEu opozicije što je Evropski parlament usvojio najoštriju Rezoluciju u svojoj istoriji uperenu protiv Srbije.
Trenutak za hvalisanje ovakvim „uspehom“, naime, nije mogao da bude gori pošto se Aleksandar Vučić pakovao za put na paradu i svečanu večeru u Parizu! Kakva je međunarodna pozicija Srbije – ovo je važno: uprkos Đilasu i „proEu“ opoziciji! – pokazuje činjenica da će na proslavi francuskog nacionalnog praznika naš predsednik biti iz jedine zemlje koja nije ni član NATO, ni EU, ni iz Koalicije država voljnih da se umešaju na strani Ukrajine u rat.
A ipak je pozvan!
Antivučićevski front – blokaderi, proEU i antiEU opozicija i slobodni umetnici, glumci, penzionisani sportisti, influenseri, nekopači, nedavači i ostali… – odavno su digli ruke od osporavanja unutrašnje politike aktuelne vlasti. Rast plata i penzija, mreža puteva i pruga, dolazak investitora iz sveta… sve je to bilo previše očigedno i previše stvarno da bi moglo da se negira. Zbog toga su se prebacili na spoljnu politiku – em u toj oblasti, činilo im se, sve mož‘ da bidne al‘ ne mora da znači, em su našli spremne pomagače, pojedince evroposlanike koji godinama unazad imaju antisrpski stav (i prokosovski istovremeno).
Naslušali smo se kako je Vučić Srbiju izolovao od Evrope, kako njega na međunarodnoj sceni niko ne poziva u posete, kako je spoljna politika Srboije katastrofalna, kako će nam se odbijanje da se priklonimo interesima velikih obiti o glavu, da treba da se manemo Kine i da ćemo zbog Rusije dobiti sankcije…
A sad ovako: posle trijumfalnog (možemo to reći bez ograde) boravka u Kini, poziv u Pariz! I pre toga podrška Nemačke i Francuske, najmoćnijih i najuticajnijih država EU otvaranju klastera, iako su blokaderi i Đilasovi svojski radili na tome da Srbiju ocrne. Na kraju su morali da zaključe, citiramo Đilasa da su Makron i Ursula von der Lajen i Antonio Košta i Bilčik… korumpirani, da su ćaci i da su se prodali Vučiću! Samo Picula je čist i objektivan!
Ali i razumljivo. Izbori koje su tražili (a molili boga da ih ne bude) sad su pitanje meseca. A to znači i brojanje glasova, i suočavanje sa istinom o sopstvenom političkom rejtingu.
Sadašnja vlada je uspešna na svim poljima: ekonomskom, političkom, diplomatskom… a blokaderi i opozicija razdiranu su unutrašnjim podelama, sujetama i ambicijom. Sa čime uopšte idu pred Vučića?
Oni sami najbolje znaju koliko su im puške prazne. I otuda nervoza…
Jer, razlika je: Aleksandar Vučić na skupu toute l’Europe, a njegovi protivnici u Beogradu se svađaju da li je Lompar ili Šabić kriv što su izgubili izbore na koje tek treba da izađu.
N. N.
