POSLE oluje šteta ne mora da se završi na nekoliko polomljenih crepova. Voda može da prodre u stanove, ošteti zidove, instalacije i nameštaj, a tada počinje i pitanje koje ume da izazove svađu među komšijama – ko plaća račun? Odgovor zavisi od toga da li je stradao zajednički deo zgrade ili ono što pripada konkretnom stanu.
Foto: Niklas Storm / Alamy / Profimedia
Krov zgrade nije krov samo vlasnika stana na poslednjem spratu. To je najvažnija stvar koju treba znati kada nevreme odnese crepove, ošteti fasadu ili napravi drugi problem na zajedničkim delovima stambene zgrade.
Prema Zakonu o stanovanju i održavanju zgrada, krov, fasada, dimnjaci i spoljna izolacija predstavljaju zajedničke delove zgrade. Njihovu popravku organizuje stambena zajednica, a finansiranje se obezbeđuje iz njenih sredstava, osiguranja ili drugih izvora koje vlasnici odobre.
Živite na prvom spratu? I dalje učestvujete u krovu
U praksi to znači da vlasnik stana na poslednjem spratu ne bi trebalo sam da snosi cenu popravke zajedničkog krova samo zato što se voda prvo pojavila kod njega.
Trošak zajedničkih delova pripada stambenoj zajednici.
Ako je situacija takva da oštećenje predstavlja neposrednu opasnost za ljude ili imovinu, radi se o hitnoj intervenciji. Upravnik treba da reaguje odmah po saznanju, odnosno najkasnije u roku od 48 sati ako ranija intervencija objektivno nije moguća, a šta ako je razbijen prozor vašeg stana? Tu situacija može biti drugačija.
Treba razlikovati zajednički deo zgrade od dela koji pripada posebnom delu, odnosno konkretnom stanu.
Zato posle nevremena ne treba automatski pretpostaviti da će zajednica platiti sve što je oštećeno unutar vašeg doma. Kod konkretne štete važno je utvrditi šta je uzrok, šta je zajednički deo zgrade, da li postoji polisa osiguranja i šta ona pokriva.
Posebno je komplikovano kada oštećenje zajedničkog krova dovede do prodiranja vode i naknadne štete u stanu.
Ako živite u kući, računica je drugačija
Kod porodične kuće sanaciju štete uglavnom finansira vlasnik.
Izuzetak može postojati ako vlasnik ima odgovarajuću polisu osiguranja koja pokriva konkretan rizik ili ako država nakon velike nepogode donese poseban program pomoći.
Važno je da raniji državni programi pomoći nakon velikih oluja ne znače da pomoć automatski sleduje posle svakog nevremena.
Prvo fotografišite, pa popravljajte
Kada nevreme napravi štetu, prioritet je bezbednost ljudi i sprečavanje dalje štete.
Ako je moguće bez rizika, korisno je fotografisati oštećenja pre sanacije, obavestiti upravnika i, kada postoji osiguranje, što pre kontaktirati osiguravajuću kuću i proveriti proceduru prijave, jer kada oluja prođe, pitanje više nije samo koliko košta novi crep. Ponekad je mnogo važnije čiji je taj crep po zakonu.
(Direktno)