“OLUJA JE BILA NAJTAMNIJI TRENUTAK” Drecun, Lukić i Borovčanin o pretnjama iz Zagreba: Srbi ne zaboravljaju progon

Izjave dvojice hrvatskih ministara izazvale su burne reakcije u Srbiji, posebno zbog činjenice da dolaze od visokih državnih funkcionera, a ne pojedinaca sa margine društva. Dok ministar odbrane Hrvatske Ivan Anušić javno govori da mu je žao što nije učestvovao u vojno-policijskoj akciji “Oluja”, ministar ekonomije Ante Šušnjar šalje poruke o mogućnosti nove “Oluje”.

Sagovornici “Usijanja” ocenili su da takva retorika pokazuje da se odnos prema stradanju Srba tokom devedesetih u Hrvatskoj nije promenio.

“Oluja je bila najtamniji trenutak, a ne najsvetliji”

Milovan Drecun istakao je da izjave iz Zagreba pokazuju da se i dalje insistira na narativu o navodnoj “velikosrpskoj agresiji“, dok se, kako je rekao, zanemaruju zločini počinjeni nad srpskim narodom.

– To znači da i dalje ta budalaština o nekakvoj “velikosrpskoj agresiji” koja je navodno izvršena na Hrvatsku tokom rata na prostoru bivše Jugoslavije i dalje živi. Gde su bile granice ustaške države? Pa Zemun, je l’ tako bilo? Jer svojataju deo Vojvodine Hrvati i dalje. Šta mislite, da smo vojno bili slabi u minulih skoro 18 meseci, kroz sve ove proteste i ostalo, da se ne bi desila nekakva njihova “Oluja” pod izgovorom zaštite hrvatske manjine u Vojvodini? – rekao je Drecun.

On je ocenio da se u Hrvatskoj akcija “Oluja” predstavlja na potpuno drugačiji način nego što je Srbi doživljavaju.

– Kad oni kažu da je “Oluja” najsvetliji trenutak u istoriji Hrvata, ja mislim da je to najtamniji trenutak, zajedno sa onim najtamnijim trenutkom genocida koji je počinjen u Drugom svetskom ratu nad srpskim narodom. A najsvetliji trenutak je bio kada je srpska vojska, probivši Solunski front, donela slobodu tim istim Hrvatima i dala im državnost. Na kostima srpske vojske počiva ta državnost Hrvata – naveo je Drecun.

Prema njegovim rečima, problem je u tome što, kako tvrdi, u Hrvatskoj nema dovoljno snažne reakcije na poruke koje dolaze od pojedinih političara.

– Sve sam uvereniji u to kada vidim da nema nikakve ozbiljnije, masovnije reakcije na ove ustaške orgije koje se prave uvek kada oni obeležavaju najbrutalnije etničko čišćenje u posleratnoj Evropi – rekao je Drecun.

“Njima je usađeno da je to oslobodilačka akcija”

Aleksandar Lukić ocenio je da ga izjave hrvatskih ministara ne iznenađuju, jer, kako kaže, takav odnos prema „Oluji“ postoji u velikom delu hrvatskog političkog spektra.

– Hrvatska politika je takva, dakle cela, svi njihovi političari, čak i oni umereniji, pa i njihovi istoričari, zastupaju istu tezu, isti stav. Oni nemaju savesti u odnosu na to da su nešto loše tu uradili. Njima je usađeno u glavu da je to oslobodilačka akcija. I to je rekao taj ministar. Za njih je to borba protiv velikosrpske agresije. Dakle, oni su tog stava i gotovo da je nemoguće promeniti to u njihovim glavama. Dokle god je ova konstelacija geopolitičkih odnosa, to će tako biti – naveo je Lukić.

Kako je dodao, “Oluja” se ne može posmatrati izolovano, već kao završetak niza događaja tokom devedesetih.

– Progon oko 250.000 Srba iz Srpske Krajine je završetak tog njihovog projekta. Kasnije, 1998. godine, došla je Istočna Slavonija, samo bez ratnog sukoba, već dogovorom. Ali i pre toga je bilo mnogo drugih akcija. Bio je “Bljesak” u Zapadnoj Slavoniji, bio je Medački džep, bilo je po Zagrebu, po Sisku, po Osijeku mnogo ubistava ljudi srpske nacionalnosti – rekao je Lukić.

“Srbi u Hrvatskoj žive u strahu, pokušavaju da se asimiliraju”

Bojan Borovčanin govorio je o položaju Srba u Hrvatskoj i ocenio da ratna retorika iz Zagreba dodatno utiče na osećaj nesigurnosti srpskog stanovništva.

– Navikli smo na te tonove, na te retorike i njihove izborne propagandne slogane. Problem će samo biti što Srba tamo sve manje i manje ima. Sada, po nekom zvaničnom popisu od pre par godina, možda 125.000 da ih je tamo ostalo. Oni takođe žive u strahu i pokušavaju da se asimiliraju, da jednostavno ne pričaju više ni srpskim jezikom, nego da to bude taj hrvatski jezik, da se jednostavno uklope u tu zajednicu gde nisu dobrodošli – rekao je Borovčanin.

Govoreći o dešavanjima devedesetih, on je ocenio da je srpski narod u tadašnjoj Republici Srpskoj Krajini želeo da sačuva svoja ognjišta.

– Taj narod, znajući za zločine koji su se počinjavali u Drugom svetskom ratu, pa i u Prvom svetskom ratu, hteo je samo da sačuva svoja ognjišta, da bude ono što jeste i da spreči da ih ponovo ne pokolju, da ih ponovo po tim jamama ne pobacaju. Sada je drugačija priča. Po prvi put imamo srpske institucije, imamo vojsku Srbije. U nekom narednom periodu, kada bi se desili neki novi progoni i haosi, ipak srpski vojnik otrežnjen, nacionalno, znao bi da odgovori, znao bi da stane na prvu liniju fronta i da zaštiti svoje stanovništvo i svoje nacionalne interese – zaključio je Borovčanin.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir.rs