Председник Србије Александар Вучић најавио је да ће парламентарни избори бити одржани 18. или 25. октобра, а да ће бити расписани за неколико дана.
Политичарка и универзитетска професорка Зорана Михајловић оцењује да избори током 2026. године ниједног тренутка нису били спорни, будући да их је председник Србије, како тврди, најавио још крајем прошле године. Због тога не види суштинску разлику између два октобарска термина која се помињу.
“Треба да добијемо освежен парламент, да видимо неке странке које више неће бити у њему, али и друге политичке покрете који ће постати парламентарни. Мислим да је то одлична ствар за све нас”, каже Михајловићева.
Политиколог и научни сарадник Бобан Стојановић, међутим, сматра да је расправа о 18. или 25. октобру преурањена све док надлежне институције не предузму кораке неопходне за одржавање ванредних парламентарних избора. Објашњава да их председник Републике формално расписује, али не може самостално да их изазове, већ је за то потребна одлука Владе или скупштинске већине.
“За мене је најважније то што већ 473 дана нисмо имали ванредне изборе, иако их је студентски покрет затражио у мају прошле године. Српска напредна странка је током своје власти четири пута излазила на ванредне, а само једном, 2020. године, на редовне изборе. Питање је зашто тај захтев није испуњен раније, већ се чекало да уђемо у период који је близу редовног изборног рока”, истиче Стојановић.
Да ли је било разлога за ванредне изборе
Михајловићева сматра да се ванредни парламентарни избори одржавају у ванредним околностима, којих, према њеној оцени, у Србији није било. Студентски покрет не види као политичку снагу од које зависи будућност државе.
“Људи који се налазе у блокадерском покрету, а пре свега Ви (Бобан Стојановић) као политички активиста и његов пи-ар, требало би бар мало да знају шта значи управљати државом. Понављам, Вучић је још прошле године врло јасно рекао када ће бити избори”, поручује Михајловићева.
Стојановић, насупрот томе, указује да су појава новог политичког актера и изражене друштвене тензије представљале довољан разлог за ранији излазак на биралишта. Пита због чега такве околности нису биле повод за гласање, ако су ванредни избори одржавани 2014, 2016, 2022. и 2023. године.
“Све до данас, аргументација да СНС није смео да изађе на изборе апсолутно је на мојој страни. Питам и шта се догодило са Покретом за народ и државу, који је један од великих неуспеха актуелне власти, јер је било замишљено да се на изборе иде након његовог формирања. Сада се неће ићи тако, већ поново са именом Александра Вучића”, закључује Стојановић.
Одвојене листе власти – СПС као могући тас на ваги
Михајловићева сматра да број изборних листа није пресудан, већ да је важније ко их чини и какву политику нуде. Према њеној оцени, једино је листа окупљена око Александра Вучића показала резултате, искуство и одговорност према држави.
“Немам дилему да је Дачић увек спреман да иде са свима и да за њега власт није средство да би нешто урадио и створио, већ власт ради власти. Ту је велика разлика између листе коју ће, претпостављам, водити Вучић и свих осталих који желе власт, али не да би нешто направили”, тврди Михајловићева.
Стојановић, међутим, процењује да би одлука социјалиста да наступе самостално могла значајно да утиче на коначан резултат. Такав потез види као ризичан због неизвесности око преласка цензуса, али и као прилику да СПС поново постане незаобилазан партнер приликом формирања власти.
“Оснивање Покрета за народ и државу и најаву листе ‘Уједињена Србија’ тумачио сам као покушај да се у једну владајућу предизборну коалицију окупе сви – од Вулина и Расима Љајића до Савеза војвођанских Мађара, Милице Ђурђевић Стаменковски и Војислава Шешеља. Ако СПС самостално пређе цензус, могао би да се нађе у ситуацији сличној оној из 2012. године, да ни СНС ни студентска листа не могу без њега”, оцењује Стојановић.
Емисију у целости можете да погледате у видео запису на почетку текста.