MIRIS tek ispečene rakije ovih dana širi se homoljskim selima. Iako ovaj posao tradicionalno slovi za muški, u Homolju oko kazana ravnopravno stoje i žene.
Foto: Makina / Alamy / Profimedia
U Osanici, pečenju rakije pristupa se po starom pravilu, da su oko kazana uglavnom muškarci.
Slađan Jorgonić ističe da su posle 3, 4 godine šljive konačno dobro rodile.
– Šljiva treba da vri 21 dan i posle može da se peče. Prvo ide u drveno bure, pa dobije boju, posle je pretočimo u stakleno – objašnjava Slađan.
– Peče se i kada dostigne desetak gradi, onda se skida i to je meka, slaba rakija. Zatim ide na prepek i ta druga se ostavlja na 18, 20 gradi. Najbolje bi bilo da odstoji godinu dana, mada je mi koristimo i ranije – kaže Ivica Petković.
Kažu da je pečenje rakije muški posao, ali u Homolju pravila piše život. Ove žene su dokazale da najbolja rakija ne dolazi samo iz dobrog kazana, već od dobre ranke, iz čiste duše i velike ljubavi prema tradiciji.
– Od malih nogu sam sa dedom pekla rakiju, tako da sam naučila i taj posao. Puno je rodila i ranka i bugarka, ali je od ranka najbolja šljiva i najbolja rakija – napominje Smilja Milenković.
Homoljska šljivovica važi za jednu od najjačih rakija u Srbiji. Pečenje ovde nije samo posao, pomalo je i ritual, prkos, tradicija i zajedničko delo.
– Teško je, ali treba da imaš volju, dok skupljaš, ja sam imala sina, snaju, unučiće, prijatelje pa smo pokupili. U kući je prvo da imaš rakiju i kafu, kada dođu gosti da ih poslužiš – kaže Smilja.
Homoljska rakija treba da bude jaka da bi isterala zimu iz kostiju, ali njena stvarna snaga nije u vatri pod kazanom, već u slozi ovih domaćina i domaćica. Tako poteče najbolja kap koja greje i dušu i srce.
(RTS)
Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi