VELIKI udarac doživela je umetnička zaostavština Fondacije „Manjani Roko“ u blizini Parme, gde su u samo nekoliko minuta ukradena dela Pjera Ogista Renoara, Pola Sezana i Anrija Matisa, vrednosti oko deset miliona evra.
Foto: Depositphotos
Pljačku u Fondaciji u Mamijanu, zaseoku Traversetolo, u pokrajini Parma, jednu od najvećih u poslednjim godinama u Italiji, kada je reč o umetničkim delima, izvela su četvorica lopova.
Kriminalci su tokom noći, između 22. i 23. marta, sa kapuljačama na glavi, provalili ulazna vrata Vile Manjani, ušli u zgradu i odneli remek-dela: „Ribe“ Renoara, „Mrtvu prirodu sa trešnjama“ Sezana i „Odalisku na terasi“ Matisa. Krađu zajedno istražuju karabinjeri iz Parme sa članovima jedinice za zaštitu kulturnog nasleđa iz Bolonje. Detaljno se pregledaju i dobijeni snimci sa video-nadzora koji pokazuju da se sve odigralo u tri minuta. Iako su pljačkaši uspeli da iznesu tri slike, četvrta koju su imali u planu, im je izmakla, jer se uključio alaramni uređaj, pa je ostala u zgradi. Reč je, po prvim saznanjima istrage, da je delo izvršila veoma strukurirana i organizovana banda profesionalaca.
Inače, ulje na platnu „Ribe“, koje je Renoar uradio 1917. godine, jedno je od retkih dela ovog umetnika koje može da se vidi u nekoj stalnoj kolekciji u Italiji. Ukradena „Mrtva priroda sa trešnjama“ Pola Sezana, naslikana je 1890. godine, a Matisova „Odaliska na terasi“ je iz 1922. godine. Sve su bile smeštene u „Francuskoj sobi“ na drugom spratu zgrade. Sezanova „Mrtva priroda sa trešnjama“ rađena je akvarelom – tehnikom koju je koristio tek u poznijim godinama života. Matisova „Odaliska na terasi“ prikazuje dve figure – jednu koja leži na suncu i drugu koja drži violinu.
Među ukradenim delima najvrednije su Renoarove „Ribe“. Samo ova slika procenjena je na oko šest miliona evra. Platno pripada završnoj fazi karijere ovog impresioniste, a kako ocenjuju italijnski mediji, ova slika transformiše jednostavnu mrtvu prirodu u eksploziju svetlosti. Njene dimenzije su 40 puta 51,5 centimetara. U Fonadaciji „Manjani Roko čuva se već 36 godina.
Specifičnost slike je i tome što je posebno vezana za poharanu zbirku, jer je pripadala privatnoj kolekcije Luiđija Manjanija (1906-1984), muzikologa, kompozitora i pisca, koji je fondaciju osnivao kako bi očuvao i promovisao kulturu. Studirao je u Rimu i bio je veliki ljubitelj umetnosti, posebno bliski prijatelj slikara Đorđa Morandija, čija dela čine vađan deo zbirke. Vila je, posle njegove smrti, pretvorena u Muzej.
Inače, kolekcija obuhvata period od 11. do 20. veka i sadrži dela Kloda Monea, Franciska Goje, Ticijana, Albrehta Direra i mnogih drugih.