SVE više ljudi sa fakultetskom diplomom odlučuje se za zanat koji je nekada važio za rezervnu opciju.
Foto: Yossef (Maksym) Zilberman (Duboshko) / Alamy / Profimedia
Zavarivanje više nije zanimanje koje biraju samo oni bez visokog obrazovanja. Na obukama se sve češće pojavljuju fakultetski obrazovani ljudi koji menjaju profesiju, dok se zarade iskusnih zavarivača u Beogradu, prema navodima ljudi iz struke, kreću od 200.000 do 250.000 dinara, a kod zahtevnijih poslova mogu biti i veće.
Nekada se na zanate uglavnom gledalo kao na alternativu fakultetu, ali se tržište rada promenilo. Nedostatak kvalifikovanih radnika povećao je potražnju za ljudima sa konkretnim tehničkim veštinama, pa među onima koji uče zavarivanje ima i onih koji su završili fakultet i godinama radili u drugim oblastima, piše Blic.
U centru za obuku zavarivača u Bariču danas se sreću polaznici različitih godina i obrazovanja. Dok jedni tek biraju buduće zanimanje, drugi se prekvalifikuju posle više godina rada u drugim profesijama.
Aleksandar Čolović, koji se bavi obukom zavarivača, kaže da je nedostatak zanatlija jedan od problema sa kojima se tržište rada već suočava.
– Zanat je zlatan – kaže Čolović i dodaje da su zavarivači među veoma traženim radnicima.
Plata zavarivača u Beogradu može da bude 250.000 dinara
Jedan od razloga zbog kojih zavarivanje privlači sve više ljudi jesu i zarade.
Prema Čolovićevim informacijama iz struke, zavarivači na području Beograda mogu da zarade od oko 200.000 do 250.000 dinara, dok kod zahtevnijih poslova zarada može biti i veća.
Ipak, takav iznos ne može da očekuje svaki početnik odmah po završetku obuke. Plata zavisi od firme, postupka zavarivanja, vrste materijala, iskustva i složenosti posla.
Da bi dostigao nivo iskusnog majstora, početniku su potrebni vreme i praksa kako bi stekao rutinu, brzinu i sigurnost u radu. Zbog toga se obuka ne završava samo savladavanjem osnovne tehnike, već polaznici moraju da nauče konkretne postupke i položaje zavarivanja.
Fakultetlije sve češće menjaju profesiju
Među polaznicima obuka sve je više i ljudi sa završenim fakultetima.
Čolović navodi da je kroz njegove obuke prošao veliki broj akademski obrazovanih ljudi koji su ranije radili u potpuno drugim oblastima.
Jedan od njih je Branko, koji ima 51 godinu i završene studije geografije i ekonomije. O promeni zanimanja razmišljao je oko godinu dana, a pre tri meseca počeo je obuku za zavarivača.
Njegovo iskustvo pokazuje da posao ne zahteva samo fizičku snagu.
– Više treba da razmišljate nego što je fizički mukotrpno – kaže Branko, navodeći da su veoma važni preciznost, pokreti ruku i koncentracija.
Nije dovoljno samo naučiti da se vari
Zavarivanje obuhvata više različitih postupaka, a izbor tehnike zavisi od posla i materijala.
Tokom obuke polaznici se susreću sa gasnim, elektrolučnim, MIG-MAG i TIG zavarivanjem, kao i sa radom na crnom metalu, prohromu i aluminijumu.
Obuka se prilagođava poslu kojim će se budući zavarivač baviti, pa polaznici vežbaju dok ne savladaju postupak koji se od njih očekuje. Neko napreduje brže, a neko sporije, zbog čega ne postoji isti rok za sve.
Najveća razlika između početnika i iskusnog radnika ipak dolazi kroz svakodnevnu praksu, jer se rutina i brzina ne stiču preko noći.
Zašto ljudi sa fakultetom prelaze na zanat?
Promena profesije kod dela polaznika nije posledica toga što je njihovo prethodno obrazovanje bezvredno, već želje da pronađu posao za kojim postoji konkretna potražnja.
Fakultetska diploma više nije jedini put do dobro plaćenog posla, pa pojedini ljudi prekvalifikaciju vide kao priliku da postojeće znanje zamene ili dopune praktičnom veštinom koju mogu direktno da primene.
Kod zavarivanja dodatni motiv predstavljaju nedostatak obučenih radnika i mogućnost da se sa iskustvom pređe na složenije i bolje plaćene poslove.
Jedan od polaznika, Nikola, kaže da je još pre nekoliko godina odlučio da nauči ovaj zanat jer želi da ima veštinu za koju veruje da će biti tražena i u budućnosti.
Koliko traje obuka za zavarivača?
Jedinstven rok ne postoji. Prema rečima instruktora, cilj je da polaznik savlada određeni postupak i bude sposoban da samostalno radi.
Koliko će mu za to biti potrebno zavisi od prethodnog iskustva, sposobnosti i vremena provedenog u praktičnom radu.
Početnik može relativno brzo da nauči pravilnu tehniku, ali brzina, sigurnost i sposobnost rešavanja složenijih problema dolaze tek sa iskustvom. Zato se visoke zarade koje se pominju u struci ne mogu posmatrati kao zagarantovana plata za svakoga ko završi kurs.
Promena strukture polaznika pokazuje da se menja i odnos prema zanatima. Ljudi koji su završili fakultete ili godinama radili kancelarijske poslove sve češće razmatraju praktična zanimanja kao novu profesionalnu opciju.
Zavarivanje je jedan od primera tog trenda. Zahteva obuku, preciznost, iskustvo i ozbiljan praktičan rad, ali za kvalifikovane radnike postoji tržište na kojem svoje znanje mogu dobro da naplate.
Zato priča o zavarivačima više nije samo priča o deficitarnom zanimanju, već i o promeni odnosa prema poslu i povratku zanata među ozbiljne profesionalne izbore.
(Blic)