GODINAMA unazad Srbija se suočava sa manjkom radne snage. Paleta nedostajućih radnika je toliko široka, da skoro u svakom sektoru manjka ljudi.
Foto: freepik/freestockcenter
Istovremeno, veliko istraživanje, koje je sa saradnicima uradio “Infostud”, pokazalo je da čak 60 odsto zaposlenih u narednih godinu dana planira da promeni posao. Ovo je jasan pokazatelj koliko je tržište nestabilno, a poslodavcima opomena, jer ne uspevaju da zadrže kadar. Odlazak radnika u stvari je skuplji nego ikada pre.
Pre desetak godina, glavna tema bila je nezaposlenost. Danas je situacija obrnuta – na tržištu je ponuda poslova velika, ali nema ljudi koji bi ga obavljali. Podatak iz istraživanja zabrinjava, jer pokazuju da Srbiju karakterišu velika mobilnost radnika, uz istovremeni nedostak. Brojka od 60 odsto ispitanika, još više dobija na značaju kada se uoči raskorak između onoga što misle menadžeri i stvarnog stanja među zaposlenima.
– Menadžeri u Srbiji misle da u njihovim kompanijama drugi posao trenutno traži svega 15 odsto radnika. Kompanije nemaju prave informacije o raspoloženju zaposlenih i stavovima, zato se iznenađuju kada im se saopšti otkaz, a postojali su znakovi – kaže za “Novosti” Miloš Turinski iz “Infostuda”. – Odlazak radnika košta više nego ikada, potrebni su vreme i resursi ne bi li se osposobio novi kadar za preuzimanje dužnosti. Rapisivanje konkursa, selekcija kandidata, regrutacija i proces uvođenja u posao, koštaju poslodavce.
Sezonski poslovi
RADNICI u ugostiteljstvu već nekoliko godina unazad više novca pokušavaju da zarade na hrvatskom primorju. Nekima, a načešće šefovima kuhinja, tamošnje gazde nude minimalac u mesecima van sezone, kako bi se vežbali za narednu godinu. Radnike preuzimaju Crna Gora, Slovenija, Nemačka. Austrija je olakšala dobijanje vize za ljude iz Srbije, Makedonije, Bosne i Hercegovine, pa je i tamo veliki broj naših ljudi.
Troškovi zapošljavanja ogledaju se u dužem periodu popunjavanja radnih mesta, pa i na produktivnost. Kada firma mesecima ne može da pronađe radnika ili stalno obučava nove ljude, smanjuje se produktivnost, odlažu se poslovi i usporava realizacija investicija. Zbog toga problem radne snage sve više prelazi u domen ekonomskog razvoja.
Rezultati istraživanja pokazala su i da poslodavci na različite načine organizuju i upravljaju zaposlenima.
– Prvu grupu čine kompanije koje uspeh grade na poverenju, transparentnosti, razvoju zaposlenih, kvalitetnoj komunikaciji i sistemskoj brizi o ljudima. Drugu grupu čine organizacije koje ostvaruju odlične poslovne rezultate, ali ih postižu kroz snažnu kontrolu, visok pritisak, rigidnu hijerarhiju i veću potrošnju zaposlenih. Nažalost, više je onih koji rezultate postižu kroz pritisak, odnos je 58 odsto naspram 42 – objašnjava Turinski.
Prema podacima na sajtu za oglašavanje poslova “Infostud”, najveći broj konkursa i potražnja kandidata je u oblasti trgovine i prodaje. Velika fluktuacija govori da su uslovi rada loši, jer su zaposleni spremni da zarad malo bolje zarade promene posao. A upravo su zarada, smenski rad i ograničene mogućnosti za napredovanje, glavni razlozi zbog kojih se poslovi menjaju ili ne prihvataju.
– Postoje poslodavci koji uspevaju da budu konkurenti u uslovima rada. Zato je sve više zanatlija koji po platama mogu da stanu rame uz rame sa stručnjacima u IT sektoru. Prosto je, koga nema, platićete ga više – kaže naš sagovornik.
I zaista, zanatski radnici, vozači teretnih vozila i autobusa, građevinari različitih profila, električari, vodoinstalateri, zavarivači, konobari, kuvari… samo su delić nedostatka na tržištu rada.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi
