GENERAL Ratko Mladić umro je danas u Hagu. Bio je komandant Glavnog štaba Vojske Republike Srpske i jedan od srpskih vođa tokom raspada Jugoslavije. Za vreme ratnih sukoba u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, komandovao je nizom ključnih vojnih operacija. Mladić je umro od teške bolesti nakon što je Haški sud, u kojem je proveo 15 godina, u više navrata odbio da ga pusti na privremenu slobodu radi lečenja u Srbiji.
Foto: Jerry Lampen / AFP / Profimedia
Ratko Mladić je rođen 12. marta 1943. godine u selu Božinovići u opštini Kalinovik. Njegovog oca Neđu Mladića, koji je bio u partizanima, ubile su ustaše 1945. godine. Tako je majka Stana sama podizala Ratka, ćerku Milicu i mlađeg sina Milivoja.
Nakon završene osmogodišnje škole Ratko Mladić je 1958. godine u Zemunu upisao srednju Vojno-industrijsku školu. Nakon nje je 1961. godine upisao Vojnu akademiju, koju je završio četiri godine kasnije, rod pešadija. U osnovnoj školi i akademiji je učio ruski jezik.
Službu je započeo kao potporučnik, a 1967 je već poručnik. Kapetan je postao 1971. godine, a tri godine kasnije, prvo kapetan prve klase, pa major. U čin pukovnika unapređen je 1988. godine, a krajem 1991. vanredno je unapređen u general-majora, dok je u aprilu 1992. godine dobio čin general-pukovnika.
Po završetku Vojne akademije 1965. godine je raspoređen u Treću armijsku oblast u Makedoniju. Tu službuje u Skoplju, Kumanovu, Štipu i Ohridu, usput se usavršavajući, završavajući dodatne specijalizacije u vojsci i napredujući u službi.
Početkom 1991. godine je prebačen na Kosovo i Metohiju, gde je bio pomoćnik komadanta Prištinskog korpusa, ali je vrlo brzo posle nekoliko meseci premešten u Knin gde je postao komandant 9. korpusa JNA.
U Kninu se nije zadržao ni godinu dana, jer je početkom maja 1992. godine prebačen u BiH i 12. maja postavljen za načelnika Generalštaba Vojske Republike Srpske. Na toj dužnosti ostao je do decembra 1996. godine.
Nakon što ga je tadašnja predsednica Republike Srpske Biljana Plavšić smenila, on se i dalje vodio kao aktivno vojno lice Vojske Jugoslavije, u kojoj je zvanično penzionisan 28. februara 2002. godine.
Protiv njega je krajem jula 1995. godine podignuta prva haška optužnica za ratne zločine u BiH, koja je nekoliko meseci kasnije dopunjena i optužbama za genocid u Srebrenici.
Mladić je posle smene napustio Republiku Srpsku i do hapšenja 2011. godine bio je u Srbiji. Za njegovu “glavu”, informacije gde se nalazi, Vlada Srbije je okrobra 2010. godine ponudila nagradu od 10 miliona evra. Uhapšen je 26. maja 2011. godine u kući rođaka Branislava Mladića u selu Lazarevu kod Zrenjanina. Bio je teško bolestan, jer je preživeo moždani udar.
Prebačen je u Haški pritvor 31. maja, a prethodno mu je dozvoljeno da poseti grob ćerke Ane u Beogradu.
U Haškom tribunalu mu se sudilo od 2012. do 2016. godine, a 2017. je prvostepeno osuđen za ratne zločine u BiH od 1992. do 1995. godine na doživotnu robiju. Ta presuda mu je pravosnažno potvrđena 2021. godine.
Sve vreme od izručenja iz Srbije nalazio se u pritvoru u Sheveningenu, a poslednje dve godine u pritvorskoj bolnici. Haški sud nikada nije hteo da ga privremeno pusti na lečenje u Srbiju.
Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić molio danima da generala Ratka Mladića puste u Srbiju kako bi mogao da poslednje dane svog života provede u svojoj domivini.
– Razgovarao sam sa ministrom Vujićem, rekao mi je da je veoma teško, da su ga doneli u ležećem položaju sa krevetom. Da se nalazi u vrlo lošem stanju. Ne razumem zašto nekom ne dopuste da poslednje dane provede van zatvorske ćelije, ali da li sam posebno začuđen nisam – rekao je Vučić.