Амерички председник Доналд Трамп и кинески лидер Си Ђинпинг састали су се у Белој кући, а детаљи разговора две делегације још пристижу. Си је рекао да су економски и трговински тимови Kине и САД одржали нову рунду консултација и да су постигли нови договор.
Историчар Предраг Марковић сматра да сусрет Трампа и Сија по историјском значају не може да се пореди са сусретом Ричарда Никсона и кинеског руководства седамдесетих година.
“Он ни приближно није као сусрет Никсона, који је променио судбину света седамдесетих година. Они заправо нису чак обновили ни оно што су договорили раније”, каже Марковић.
Указује и на разлике у начину на који наступају двојица лидера.
“Си наступа као државник и као човек са визијом, а Трамп наступа као човек који промовише сам себе. То је типичан Трампов манир и Трамп инсистира на личном односу”, оцењује Марковић.
Тукидидова замка – могу ли САД и Кина да избегну сукоб
Посебно је, према Марковићу, значајно што кинески председник поново помиње Тукидидову замку.
“Тукидидова замка је прича о Атини и Спарти, да сила у успону мора да ступи у сукоб са старом силом, да између старе силе и нове силе мора да дође до сукоба”, објашњава Марковић.
Си је, додаје, понудио другачији приступ: “Не, ми ћемо избећи ту замку, ми ћемо бити конкуренти, али не непријатељи”.
Марковић указује и на поруку кинеског председника да односи две земље не би требало да буду “игра нултог збира”, односно да победа једне стране не мора нужно да значи потпуни губитак друге.
“Док наравно знамо да Трамп никада не помиње никакве изворе својих уверења сем самог себе. Тако да, са сваким састанком Си делује све озбиљније, све државније. А Трамп к’о Трамп. Он је рецимо похвалио своју плесну дворану да личи на кинески конгрес”, додао је Марковић.
Изостао договор о вештачкој интелигенцији
Као једно од најважнијих питања о којима није постигнут очекивани договор, Марковић издваја вештачку интелигенцију.
“Оно што је главно и што је било очекивано, изгледа да није дошло до тога. То је велики договор о вештачкој интелигенцији који би личио на нуклеарне договоре из прошлости”, каже Марковић.
Наводи да већина стручњака, укључујући људе из индустрије, сматра да би две силе које предводе развој вештачке интелигенције требало да постигну споразум о њеној контроли.
“Према њиховом мишљењу, вештачка интелигенција је опасна као атомска бомба. Али изгледа да Трамп презире сваку контролу тога. Он је рекао: ‘Не треба нама ништа сем снажног и паметног председника’. Значи, снажни и паметан председник је довољан. Не треба ништа друго”, додаје Марковић.
Поручује да кинеска страна још није изашла са својим ставом.
“Сви други људи сматрају да би требало веома озбиљно да се води рачуна о развоју тог чуда које зовемо вештачком интелигенцијом”, наглашава Марковић.
Тајван остаје једно од кључних питања
Једна од тема у односима Вашингтона и Пекинга остаје Тајван. Марковић указује да је за Кину то питање од највећег значаја, али и да кинеска политика има дугорочан приступ.
“Кинеска политичка култура је дугорочност. Кина нема потребе да жури са Тајваном, а Америка је истрошила своје оружје на Иран. Тако да, мислим да Америка нема са чим да покрене нови рат”, каже Марковић.
Подсећа да је Кина тражила обустављање америчког наоружавања Тајвана, али истиче да није познато шта је о том питању договорено током затвореног дела разговора Трампа и Сија.
“За Кину је Тајван неодвојиви део Кине и врло високо на листи приоритета те земље. Они уопште не одричу могућност рата, што је за сада само претња, хвала богу, јер тај рат би био нешто страшно. Тајван је заправо врло озбиљна земља. Она има становника отприлике мало мање од Француске и највећи је светски произвођач микрочипова”, објашњава Марковић.
Смајловић: Трамп је учинио огроман гест према Сију
Говорећи о сусрету Трампа и Си Ђинпинга, новинарка Љиљана Смајловић указује на симболику начина на који је кинески председник дочекан у Сједињеним Државама. Подсећа да је Трамп лично дочекао Сија у војној бази Ендруз, што, како каже, амерички председници изузетно ретко чине.
“Амерички председници никога тако не дочекују сем папе. Реган, Никсон, Џорџ Буш Старији су дочекивали папу тако. То је порука”, истиче Смајловићева.
Према њеним речима, тиме је Трамп кинеском председнику указао чак веће поштовање него што је њему било указано приликом посете Кини.
“Председник Трамп је учинио огроман гест. Њега председник Си није дочекао на аеродрому. Дакле, он је узвратио сада председнику Кине са већим гестом поштовања него што је њему указано у Кини“, каже Смајловићева.
Истовремено, указује да иза порука о пријатељству остаје ривалство две силе.
Орао и змија – порука коју ће Кина запамтити
Посебно издваја поклон који је Трамп уручио кинеском председнику – орла, као амерички национални симбол.
Смајловићева у том поклону види и другу поруку, због приказа орла који канџама хвата змију.
“А онда је то све ставио под потпуно друго светло кад је поклонио орла. Симбол америчке моћи је амерички симбол који канџама хвата и дави змију, а ми знамо да је змија рептил и да је симбол Кине змај”, каже Смајловићева.
“То ће Кинези запамтити и вероватно вратити”, закључује Љиљана Смајловић.