OD LESKOVCA DO VOJVODINE – BOGATSTVO DIJALEKATA U SRPSKOM JEZIKU Zašto je važno da mladi čuvaju svoj govor: To je deo našeg identiteta

Kaže se da se između Vranje, Pirot i Niš nalazi bermudski trougao gde padeži nestaju, a iako neki tvrde da im je za njih potreban prevod, filmovi poput Zone Zamfirove ne bi bili ono što jesu da nisu izvedeni u tom dijalektu.

Kako se južnjaci prilagođavaju standardnom književnom jeziku kada promene sredinu, za Kurir televiziju, otkrili su Marko Jović – novinar, Ljubinka Đorđević – nastavnica srpskog jezika, Snežana Anđelić – psiholog i Ivana Gavrilović Stanković – filolog.

– Kada pričam o nekim situacijama, ljudi često traže da to ispričam na leskovačkom dijalektu, jer im tada zvuči mnogo zanimljivije nego što zapravo jeste. Ima i onih koji misle da, ako već živiš negde, moraš tako i da se ponašaš i govoriš. Ja, iskreno, ne mislim tako. Mi smo lokalne patriote i ne damo na Leskovac, Kruševac i ostale gradove, tako da tu ništa ne bih menjao. Ako nisam promenio za deset godina, neću ni u narednih deset – rekao je Jović.

Neočekivana reakcija na času

Đorđević je ispričala da je tokom obrade jedne pesme na času književnosti jedan učenik svojom zbunjenom reakcijom nasmejao ceo razred.

– Kada smo na času radili “Robstvo Jankovića Stojana”, pesma se završava scenom u kojoj majci srce prepukne – od sreće, tuge i svega što je prošla. Jedan učenik, koji baš i nije bio previše zainteresovan za književnost, zbunjeno je pitao: “I ko je sad, razredna… ko je? Umrela?” – ispričala je Đorđević.

– Takve razlike često se primete i na časovima gramatike. Jednom je jedan učenik pitao: “Mogu li ja to da menjam po padežima kao što moj deda govori?” Pa ajde da vidimo. To je izazvalo ogroman smeh u razredu. Bilo je zaista simpatično, kada je on rekao njemu mu nije jasno šta ja pričam – njega ga baš briga – objasnila je.

Anđelić poručuje da je dijalekt važan deo ličnog identiteta i da mlade treba ohrabriti da ga sa ponosom prihvate.

– Mi često ne možemo da razdvojimo, da kažemo: moj dijalekt i ja. To je deo našeg identiteta i sve se to spaja u jednu ličnost. Zato je važno ohrabriti mlade ljude da vole svoj identitet i da ne dozvole drugima da ih lako pokolebaju. Treba da mogu da kažu: “Moj dijalekt je takav jer dolazim iz ovog kraja i to je drugačije od vašeg – ali to nije ništa loše” – istakla je Anđelić.

– Svi oni imaju svoje govore. Ljudi na severu imaju šumadijski i vojvođanski, dok, na primer, Vranjanci i Nišlije govore prizrensko-timočkim dijalektom. Uz to dolaze i brojni lokalizmi, frazeologizmi, šale, pa čak i psovke – sve ono što je specifično za određeni kraj i što može biti veoma zanimljivo – zaključila je Stanković, za “Puls Srbije”.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir.rs