PRE pet godina, Muhamed Jehja Šika (34) napustio je rodni Egipat i svoj novi dom pronašao u Beogradu. Danas ovde živi sa suprugom Ninom (31) i sinom Noom, radi kao profesor arapskog jezika i sa osmehom priča kako je savladao srpski jezik, usvojio lokalne običaje i zavoleo život u Srbiji.
Foto: Printskrin Jutjub/Attic Life
Prvih godinu i po dana boravka u Srbiji, Šika priznaje da nije želeo da uči jezik jer mu se činio izuzetno teškim. Oslanjao se na engleski jezik i princip: “Ko hoće da priča sa mnom, izvolite, ko neće – doviđenja”. Međutim, prekretnica se desila kad je počeo da živi sa babom svoje supruge.
– Ona mi je rekla: “Sine, moraš da naučiš srpski da pričamo”. Nisam znao šta da joj kažem… Kad baba nešto kaže, moraš reći samo: “Dobro, baba”. Tada sam joj predložio da mi bude profesorka. Svaki dan bismo sedeli, ja bih napravio kafu, ona bi donela nešto slatko i učili bismo srpski malo po malo – priseća se Šika.
Na samom početku učenja najviše mu se dopala reč “izvini” zbog svog melodijskog zvuka. Ipak, kako je ovladavao jezikom, počeo je da otkriva i čar srpskih narodnih umotvorina i svakodnevnih fraza.
Posebno su mu dragi izrazi poput “malo sutra”, kao i izreke koje nose skriveno značenje: “Svakog gosta tri dana dosta” i “Iver ne pada daleko od klade”.
Kako je dodao kroz smeh, od bake je nedavno naučio još jednu frazu: “Stare kosti, Bože mi oprosti”.
Srpski specijaliteti i bakini recepti
Pored jezika, baka je Šiku naučila i tajnama tradicionalne srpske kuhinje. Izrazio je želju da nauči recepte za sutlijaš, čupavce, pasulj i paprikaš, pa sad svaki dan u kuhinji nauči nešto novo.
Nakon egipatske kuhinje bogate raznim začinima, posebno ga je oduševilo jedno domaće jelo.
– Navikao sam na začine, ali ćevapima ništa ne treba. Samo dobar hleb i malo luka – ističe on.
Arapsko-srpski kutak u kući staroj 70 godina
Šika i Nina trenutno žive u kući njenog dede, staroj sedam decenija. Prilikom renoviranja, koje su uglavnom uradili sami, zadržali su mnoge uspomene, iako je bilo sitnih izazova jer Šika nije najbolje razumeo sve nazive alata na srpskom.
Kao spoj dve različite tradicije, u domu su napravili poseban srpsko-arapski ćošak. Želja im je bila da njihov sin Noa stekne uvid u obe kulture i nauči o svojim korenima sa obe strane.
“Dođi na kafu”
Govoreći o ljudima u Srbiji, Šika ističe da je o međuljudskim odnosima najviše naučio posmatrajući odnos porodice svoje supruge s komšilukom. Oduševljen je bliskošću i spremnošću ljudi da odvoje vreme jedni za druge.
– To je ovde baš poznata rečenica: “Dođi na kafu”. Ljudi su zauzeti, ali se ovde uvek nađe vremena za komšiluk, pogotovo na selu. Stariji ljudi imaju osećaj da pomognu – odnesu komšijama tanjir s hranom, pa ovi vrate s nekom drugom hranom. To volim u kulturi, da budemo jedno – objašnjava Šika.
Egipatske biljke u srpskoj bašti
Život van gradske gužve doneo mu je još jednu strast – rad u bašti. Pošto je Kairo ogroman grad u kom nema sela ni obradive zemlje, dolazak u Srbiju otvorio mu je potpuno novu dimenziju i ljubav prema prirodi.
Šika sad uživa u gajenju biljaka, pa je u bašti zasadio rukolu i nanu čije je seme doneo iz Egipta, ali i bob – tradicionalnu egipatsku namirnicu sličnu pasulju, koju ovde nije uspevao da pronađe.
Govoreći o razlikama između srpskih i egipatskih sela, Šika ističe da u njegovoj domovini postoje predeli slični našima, gde se ljudi bave poljoprivredom, ali i specifične regije poput Nubije. Tamo su sela izuzetno šarena, a poljoprivredni radovi se uvek obavljaju u duhu zajedništva. Njegova supruga Nina dodaje i jednu neobičnu zanimljivost.
– Ispod kuća u Nubiji ljudi vrlo često pronalaze mumije i odmah obaveštavaju vladu.
Prvi kulturni šokovi na beogradskim ulicama
Po dolasku u Beograd, Šiku je najviše iznenadila jedna svakodnevna navika prolaznika.
Za razliku od Egipta, gde je obavezno gledati ljude u oči i javiti im se na ulici, u Beogradu ga je šokiralo to što ljudi uglavnom hodaju gledajući u pod.
Takođe, u poređenju s višemilionskim Kairom, Beograd mu deluje kao miran i kompaktan grad u kome metro nije ni neophodan.
Hoće li Beograd postati novi Dubai?
Na pitanje autora kanala Attic Life, da li bi Beograd zbog sve većeg broja stranaca mogao da postane novi Dubai, Šika odgovara odrično i naglašava da se to neće dogoditi upravo zbog načina na koji Srbi čuvaju svoj nacionalni identitet.
– Dubai je od samog početka želeo da bude globalni poslovni centar i svesno je zapostavio kulturu. U Srbiji je situacija potpuno drugačija – ljudi poštuju svoju istoriju, idu na folklor i slušaju narodnu muziku. Kad stranci vide koliko Srbi cene svoju tradiciju, ne mogu, a da je i sami ne poštuju. Poruka Srbima je da nastave da čuvaju svoju kulturu, jer su oni ogledalo za sve strance koji ovde dođu – poručuje Šika.
Šika napominje da su Egipćani i Srbi po mentalitetu mnogo sličniji nego što se na prvi pogled čini, a razlog za to vidi u vekovnom uticaju Otomanskog carstva.
Osim reči koje delimo, zajednička nam je i kuhinja – paprikaš, boranija, ćevapi i sarma redovno se spremaju i u Egiptu, samo uz dodatak više začina.
Ipak, život u novoj sredini nosi i izazove. Šika iskreno priznaje da je doživeo diskriminaciju, uglavnom u vidu negativnih komentara na društvenim mrežama. Međutim, na deset loših poruka uvek dođe hiljadu pozitivnih, pa se na negativne komentare ne obazire.
Život noću i neobičan hobi
Nina, koja je dve godine živela u Egiptu, priseća se da joj je najveći šok bio potpuno drugačiji ritam života u Kairu, gde se zbog velikih vrućina dan često menja za noć, pa aktivnosti počinju tek oko sedam uveče. Iako je tempo brži, ljudi u Egiptu funkcionišu s manje stresa i sve rade u zajedništvu.
S druge strane, Šiku u Srbiji posebno ispunjava jedan hobi – već dve godine aktivno trenira srpski folklor. Kako kroz smeh priznaje, njegovim prijateljima u Egiptu to zvuči prilično čudno jer im nije jasno kako to neko “trenira” narodnu igru, kao da je u pitanju sport.
Za vezu sa Šikom, Ninina porodica saznala je putem interneta dok je ona još boravila u Egiptu. U početku je bilo brige zbog kulturnih razlika. Otac i brat su se pribojavali da će joj Šika nametati pravila oblačenja, dok je majka od starta podržala njen izbor.
Međutim, čim je Šika stigao u Srbiju, sve sumnje su nestale, a on je brzo osvojio simpatije cele porodice. Danas sa ponosom prihvata nadimak “srpski zet”, koji doživljava kao pravu titulu.
U kući se pričaju tri jezika
Par je morao da uskladi i svakodnevne navike u domaćinstvu. Nina iskreno priča o razlikama u očekivanjima – dok je mnogim ženama u Egiptu prioritet da kuća uvek bude besprekorna i ručak bude na stolu bez obzira na umor, ona ima opušteniji pristup. Ako nema energije, naručiće hranu, a neuredna kuhinja može da sačeka naredni dan.
Zanimljiva je i njihova jezička dinamika u kući. Šika se trudi da pričaju na srpskom kako bi vežbao, arapski mu je najprirodniji za svakodnevicu, dok na engleski prelaze u specifičnim situacijama – tokom rasprava, kako bi se što preciznije i bolje razumeli.
Zajedničko obeležavanje praznika
Iako živi u većinski pravoslavnoj sredini, Šika ističe da mu nije teško da bude musliman jer ljudi u Srbiji poštuju tuđu veroispovest i daju potpunu slobodu.
– Ja sam vernik i molim se svaki dan. Kad imamo goste i kažem da idem da se molim, svi se utišaju i kažu: “Tišina, on se moli”. To izuzetno poštujem – navodi Šika.
U njihovom domu vlada potpun verski sklad i poštuju se i obeležavaju svi praznici, a tokom verskih postova poste zajedno.
(Mondo)
BONUS VIDEO: Žiža Radivojević – Stranci koji su zadužili Srbiju