субота, 26.09.2026, 05:50 -> 05:33
Извор: РТС
Аутор: Оливера Вукосављевић и Душан Милетић
Док се из српских села деценијама одлазило, сада је све више младих који своју будућност виде на дедовини. За њих пољопривреда није само традиција, већ могућност да покрену сопствени посао и развијају газдинство. Све је теже без почетног капитала купити механизацију или проширити производњу, због чега су повољни кредити постали кључни извор финансирања за младе пољопривреднике.
Од дедовине до сопственог бизниса – шта младима треба да остану на селу
После завршеног факултета Ведрана Недељков се са породицом вратила на дедовину у село Kаћ, надомак Новог Сада. Тамо је покренула производњу брендираних мини лубеница, батата и бундеве. Уз помоћ банака и државе покренула је посао и 80 одсто производње извози у земље ЕУ.
“До сада у банци имам четири субвенционисана кредита. Један је од пре две године за трактор и ове године три кредита сам добила. Један је за ђубриво, један је за средства за заштиту биља и један је за бокс палете”, каже Ведрана Недељков.
Интересовање младих расте, нарочито у Војводини, али се све више упита за кредите бележи и у другим крајевима Србије.
Повољни кредити као ослонац
У банкама наглашавају да приходи у пољопривреди нису увек сигурни, јер производња зависи од временских услова, цена на тржишту и трошкова репроматеријала. Зато је важно да банкарске олакшице буду прилагођене производном циклусу.
“Уколико узмемо у обзир да Министарство пољопривреде субвенционише део камате, а у одређеним мерама су кредити бескаматни, ово је најповољнији вид финансирања који пољопривредници могу себе да приуште. У структури 55 одсто исплата кредита ишло је за финансирање текуће производње”, објашњава Александар Јаковљевић из Прокредит банке.
За млађе од 40 година камата један одсто
У ресорном министарству наглашавају да је подршка младима до 40 година један од најважнијих циљева аграрне политике. Уз подршку државе и добар бизнис план, српска села добијају нову шансу.
“Од преко 5.200 захтева, негде око 800 захтева је било млађих од 40 година и они су добили најповољније услове са каматном стопом од један одсто. Најчешће су узимали нову механизацију, то су кредити са роком отплате од три до пет година, грејс период 12 месеци. Укупно је Министарство ангажовано од средстава од банака негде око милијарда и по. Негде око 13 милиона евра је отишло само код млађих 40 година, што значи да пољопривреда у Србији има будућност”, поручује Драган Гламочић, министар пољопривреде у техничкој Влади Србије.
Словенија младима даје и до 70.000 евра бесповратно
За разлику од Србије која располаже са 4,8 милиона хектара обрадивог земљишта, Словенија је далеко мања – на око 600.000 хектара површине само једна трећина је обрадиво земљиште.
Ипак, тамошње министарство бесповратним средствима снажно подржава младе на почетку бављења пољопривредом.
“Веома је важан програм помоћи за рурални развој и доделе средстава за покретање производње. Премија износи 45.000 евра за младог пољопривредника који одлучи да ради на свом породичном газдинству. Ако одлучи и да преузме то газдинство, добија додатних 25.000 евра. Реч је о бесповратним средствима Европске уније која се не враћају”, наглашава Бранко Врабец, новинар уредник регионалног ТВ Програма Копер.
У Србији званично има 4.720 села. Према подацима Републичког завода за статистику, 24 села су потпуно празна, док је још око 1.200 села у фази нестајања, односно имају мање од 100 становника.