OBELEŽAVANjE DANA SEĆANjA NA ŽRTVE ZLOČINAČKE AKCIJE OLUJA U MRKONjIĆ GRADU Moćan govor Kneževića, obraća se Dodik (VIDEO)

SRBIJA i Republika Srpska, u Mrkonjić Gradu, obeležavaju Dan sećanja na ubijene i prognane Srbe u hrvatskoj zločinačkoj akciji “Oluja”.

Obraćanje Milorada Dodika

“Treba da znate da ovo nije protokolarni dan. Ovo je mesto kada govorimo istinu i kada zahvaljujući predsedniku Vučiću nešto što je bilo u zaboravu, zajedno smo rekli da ćemo zajednički obeležavati važne datume. I prva od manifestacija koje smo organizovali na mostu u Rači upravo je bila posvećena egzodusu, pogromu u Hrvatskoj, iz Hrvatske Srba, a iz, naravno, Republike Srpske. Hoću da kažem da je Hrvatska izvršila agresiju na Republiku Srpsku, ulazeći na naš prostor i vršeći pogrom i pokolj naših ljudi. Hrvatska koju ovde pamtimo kao nezavisnu državu, koja je iza sebe ostavila Jasenovac i mnoga stradanja, koja su sabrala gotovo milion srpskih žrtava, od Kragujevca pa sve do Sremske Mitrovice i drugih stratišta koje sutra obeležavamo, i gotovo da nema dana da nemamo neki parastos, pa sve do Broda na Drini, Garavica, koju smo samo pre nekoliko dana obeležili, gde su ustaše, lokalni Hrvati i muslimani, ubili 12.000 Srba za tri dana, sveli ih iznad Bihaća i pobili, tukli i ubijali nas dok nas nisu, što kaže narod, “sravnili sa zemljom”.

– Sramota. Ali jedan od tih pet, koji je bio najzloglasniji ustaša, neki Kapetanović, musliman, je 1957. godine postao član opštinskog komiteta partije, one iste partije koja je krila sav taj zločin i sklanjala ga od javnosti, a nama nudila ćutanje, tražila od nas da ćutimo, da se stidimo, da ništa ne govorimo, da nosimo svoje boli, jer smo mi navodno nešto krivi zato što postojimo. Zato što nismo hteli da ih prihvatimo, a i oni koji su prihvatili loše su prošli. Srbi su ponosan narod. Srbi oplakuju i poštuju svoje žrtve, poštuju i druge i tuđe žrtve. I to treba tako da ostane. To je veličina naroda kome ja pripadam, srpskog naroda. Ali oni, ni jedni ni drugi, ni treći, nikada to neće pokazati prema našim žrtvama”.

“Zar mali Dobrić nije dovoljan razlog da se uključe i sve relevantne institucije i majci podare tamo to što ona traži? Kakvi ste ljudi? Šta hoćete od nas? Zašto mislite da možete da Republiku Srpsku i Srbiju večno kinjite, ili da ćete kroz neku vašu “evropsku priču” nama ispričati priču koju vi hoćete, da nas ponovo pokorite, da kažete: “Da, bićete tamo, ali ako mi kažemo.” Ne treba nam to ni Evropska unija ni Evropa. Kao što su Oluju organizovali američki stručnjaci, kao što danas znamo da je direktno, sa najvišeg vrha tadašnje Amerike, data saglasnost da se Oluja sprovede, ali imali su samo jedan uslov: brzo. Brzo. Da se ne bi pobunili drugi na međunarodnoj sceni”.

– Ne volim ovakvu Crnu Goru, izdajničku, bez obzira šta će reći ko, oni nam direktno zabadaju nož u srce. IDu i stoje na strani onih koji su nam pobili 2.000 ljudi iz Krajine. Očistili Republiku Sprsku Krajinu, i nisu dozvolili danas da se tamo vrate. Jeidni naš puit je ispravan ,a to je Srbija i Republika Srpska, mi nemamo drugogo pravca. Ja sam svedok našpih napora da očuvamo napu tradiciju, pre njega to nije bilo. On je taj koji je rekao, nećemo stati. 

– Sram ih bilo, Hrvate i one koji su 2 putao okretali iavion da gađaju izbegličku kolonu. Ko je bio Izetbegović da predstavlja nas, misltie da smo glupi? Ušli ste ovde da završite nezavršen posao ustaške države> Hrvatske. Republiku Srpsku ste udarili, ali je niste slomili. Republika Srpska je ostala zahvaljjući vašoj želji da nestane, i našem karakteru da ostane.

Moćan govor Milana Kneževića

– Danas bih bio najponosniji da u ovom obraćanju mogu da se obratim predstavnicima CG vlade Milojka Spajića kojima je bil omesto ovde, na sećanju na pogrom srpskog naroda, etničko čišćenje, genocid koji smo proživeli. Bio bih najsrećniji da pored svetih grbova Srbije i Srpske, bude i naš crnogorski krstaš barjak, sa kojim smo zajedno sa braćom Srbima bili u svakoj pobedi i porazu. Nažalost, odrođena CG odlučila je da svoju zastavu odreće sutra u Zagreb i da je stgavi pored šahovcina i tako još jednom zabodeu bratsko srce i leđa i srpskom narodu i Srbiji i Srpskoj. MI kao Srbi iz CG ne možemo da se pomirimo sa ovim veleizdajama koje počinjavaju razne vlade u 21 veku, toliko su izdali našu zajedničku sitoriju, pamžćenje i duhovnost da je dosta za sve naše mrtve ,žive i sve Srb e koji će se roditi u CG.

– Prizanli su 2008 srce Srbije našu svetu zemlju, 4 puta su nas proglasili za genocidan narod, svaki ptu s u u međ. institucijama da nams e otmu manastriji, mošti naših svetaca i daju Aljbinu Kurtiju, jer ej tako neko naredio iz BRisela. Danas ovde Srbi iz CG, prestavljaju Njegoševu CG, Svetog Save, Marka Miljanova, svetih ratnika, koji sen isu stideli da kažu da su Srbi i da ginu za oslobođenje.

Sutra, tamo, u lijepoj njihovoj biće predstavnici CG koja persfonifikuju NDH zločine i projektat crvene Hrvatske od kojeg se nije odustalo u CG i veleizdajničkoj vladi Miloja Spajića. Oprosti im božće, jer ne znaju šta čine. Ovi naši sutra znaju odlično, slušaju Tompsonove pesme, igraju na zgarištima 220 000 spljaenih kuća i grobnicama bezimenih. 

– Srbija i srpski narod i Republiak Srpska trpi još jedno bratoubistvo od vlade MIlojka Spajića, ne želim da im se izvinjavam zbog izdajnika i uvern sam da će ih kazniti narod a ove ispovesti progonoti u njihovim snovima, jeri zdaja se ne možće oprostiti onome ko bratu zabija nož u leđa.

– U CG živi 33 posto Srba i treba svi da znaju da ko želi da sa Srbijom i RS bdue  umiru, biće i u miru sa 3 posto Srba u CG, a ko želi da bude uratu, moraće da računa i na otpor 33 odsto Srba iz CG. Nismo izašli iz Briselskih epruveta, mi smo nastali na kosovskom zavetu, verni našoj SPC i naš vrhovni versk ipoglavar je patrijarh Porofirije.

– Mogu da ustanu iz groba, sa Kajmakčalana, Monjkovca i visde sramno zabadanje noža u leđa Srbiji, ili bi nas odrekli, i psolali poruku “Nismo mi za ovo krv prolivali, da igrate na zgarištima Srba”. Ali kako kaza Njegoš, na groblju će iznikuti cveće, voskresnjea ne biva bez smrti. Rađaju se novi Srbi, ljuti ka krajiška gujaa zapamtite dobro dušmani nikad više Bljesak i Oluja. 

– Neka crknu od muke, nikada nam Brisel nam neće biti bliži od Beorgada i Banjaluke!

Potresno obraćanje Nevenke Dobrić kojoj je ubijen sin Siniša (12)

– Želim da se zahvalim državnom vrhu Srbije na čelu sa našim predsednikom Vučićem i državnom vrhu Srpske na čelu sa Dodikom. Hvala svima koji se trudite 31 godinu da 4. avgustu ne bude samo običan datum. Moj sin je pošao u kolonu da spasi svoj maleni život, u traktorskoj kabinu sa dedom i sa mon u prikolici. Nismo 10 km odmakli, kada je Hrvaljtska presekla kolonu i 12 rana usmrtila Sinišu i Petra. Na licu mesta traktor je skrenuo sa puta , a prikolica u kojom sam ja bila prevrnula se.

– Hvratska vojka ubila je moje dete i svekra, sačekala je is ledeći traktor u kom su bili moji roditelji i baka. Videvši šta se dogodilo, skamenjni od bola ituge, očajnički mole HRV vojsku da mene izvuku ispod prikolice, oni dozvoljavaju, ali dolućuj uda ans privedu. Na molbe i plač moje majke, odluuju da puste majku baku i mene, a mog oca odvode u zatvor. U tim momentima, nisam bila svesna šta se dogodilo. Ali hrabre krajiške žene nisu dozvolile da telo mog deteta u šumi da ga rastrgnu zveri. Odnose mog Sinišu gde ga mi sahranjujemo 5. avgusta, a zatuim 26. avgusta 1996 na Sinišin rošendan prenosimo posmrtne ostatke, a svekar Petar se vodi kao nestae lice.

– Tragam za pravodm, ne postoji sud na kome ne vodim ne parnicu kak obi moje dete dobvilo status civilne žrtve rata, jošđ uvek nisam uspela, dete ne počiva u miru jer su moje rane otovrene. Svakog 4. avgusta pričam svoju priču i nadam se da će dopreti do onih koj idelep ravde i uvek sai stim pitanje. Ak omoj sinišpa nije civilna žrtva rata, ima li srpskih žrtava rata. Tražiću pravdu za mog Sinišu, da zločinci odogvoaraju i priznaju zločin, boriću se da ova priča neikad ne padne u zaborav, a na spomeniku mog sina napisala sam pesmu: Oj teška sudbina pusta Krajino, što uzme mene mlada, zar ne truguješ sada, uze mene od majke oca i brata, da ja mali moram biti žrtva rat.a Nisam kriv, a nisam ni živ. 

Intonirane himne Republike Srpske i Republike Srbije

Obraćanje patrijarha Porfirija: Nećemo tražiti nove reči, istina je ista

– Pomaže Bog svima. Iz godine u godinu, sabiramo se na različitim mestima da pomeno postradale u strašnom progonu nad našim narodom, progonu sa vekovnih ognjišta nazvanom Oluja i zagrlimo sve koji danas nose ranu tog nebivalog izgnanstva na tlu Evrope u 20. veku. Nećemo tražiti nove reči u odnosu na one koje smo ranije izgovarali, jer istina ostaje ista, bol ne prolazi, a naša obaveza je da pred Bogom pamtimo naše stradalnike. U Mrkonjić Gradu koji sam nosi duboke rane, večeras nas je sabrala ljubav preman ašim mučenicima koji su tokom užasnih progona sa Dalmacije, Korduna, Like i Banije, nevino izgubili živote.

– Sa posebnnim bolom sećamo se postradalih na Petrovačkoj cesti, gde su stradali nedužni ljudi. Sećamo se svih koji su napusitli vekovna ognjišta, svih koji su krenuli ka Srbiji.

– Molitva je najdostojniji oblik pamćenja. Ona čuva istinu, a srce oslobađa od mržnje koja čoveka iznova vezuje za zlo. Stradanja treba da nas kršteni narod opet i iznova vrate onome što oduvek jesmo, korenima, okrenu Bogu i upute jedne ka drugima, kao zajednici, kao jednom i jedinstvenom narodu. Da nas uvedu u istinsko i dublje razumevanje reči Hristovih, ljubi bližnjeg svoga. Ljubite i neprijatelje svoje.

– Osećam dužnost da ovog trenutka pozovem sve nas da ne dozvolimo da nas umesto ljubavi prema bližnjem, ophrve mržnja, da postane normalno ono što se danas često dešava među nama, da se pribli pretvara u tuđina, da brat postane protivinik, a različitost da se pretvori u neprijateljstvo. Da nam mržnja prema bližnjem ne postane jedini prihvaztljiv način života.

– Molim vas da svi isto govorite, da nema mešu nama razdora, engo da butete utvrđeni u istoj misli. Jer sam čuo da su među vama svađe, ta reč apostola Pavla, to je reč Hristove. Reč koja nas poziva da se prepoznamo kao braća, da praštamo i tražimo opršotaj. Da jedni drugima otvorimo srce da znamo da niko nije višak, već da je svako dragocen. 

– Pamteć isovje stradalnike, pamtimo ko smo čiji smo i kome priapdamo. Pripadamo Hristu, crkvi njegovoj ij edni drugima svetosavksom, srpskom narodu. Samo tako smo sabrani i kada smo rasejani. Pomolivši se opet za našu braću i sestre postradale 1995. Kao i za sve koji su napustili vekovna oggnjišta i krenuli putem izgnansrtva, završimo i ovog puta naše slovo, vapajem patrijarha Pavla: Gospode Isuse GHriste, primi naše molenje i prihvati zagrešnja naša, koji si otišao na krst za sve nas, da tih i miran život provodemo kao mirni ljudi.

– Sačuvaj zemlju našu i narod od nepravde, nasilja, međusobne zavade i nesloge i nemoj ukloniti svetnjak crkve naše.  

– Neka je večan pomen svoj našoj braći i sestrama koji su postradali u strašnom progonu Oluja. Hirstos vaskrese, vaistinu vaskrese.

Počelo opelo

Parastos žrtvama služi patrijarh srpski Porfirije.

Stigao predsednik Vučić

Veliki broj ljudi u Mrkonjić gradu

Veliki broj građana došao je u Mrkonjić Grad da prisustvuje obeležavanju  jednoj od najvećih tragedija srpskog naroda.

U Republici Srpskoj danas je Dan žalosti. 

Tokom “Oluje”, operacije hrvatske vojske i policije, oko 2.000 Srba je ubijeno ili nestalo, a više od 220.000 proterano iz Hrvatske sa područja nekadašnje Republike Srpske Krajine. U Krajini su ostali samo civili, koji su bili izloženi teroru i posle formalnog završetka operacije 7. avgusta.

U nastavku akcije u BiH, operacijom “Maestral”, hrvatske i muslimanske snage ubile su još 655 i prognale oko 125.000 srpskih stanovnika iz Bosne i Hercegovine.

Srbija i Republika Srpska zajedno obeležavaju Dan sećanja na stradale i prognane Srbe tokom akcije “Oluja”.