ZLOUPOTREBA bolovanja može dovesti do otkaza, ali napuštanje mesta prebivališta tokom bolovanja nije automatski prekršaj. Ipak, granica između prava zaposlenog i povrede radne obaveze često je nejasna i zavisi od konkretnih okolnosti i sudske prakse.
Foto: Antonio Guillem Fernández / Alamy / Profimedia
Iako se u javnosti često smatra da zaposleni tokom bolovanja ne sme da napušta svoj dom, zakon o radu ne propisuje striktna pravila ponašanja u tom periodu. Međutim, ukoliko se utvrdi da je bolovanje korišćeno suprotno svrsi zbog koje je odobreno, moguće su posledice – od gubitka naknade do otkaza ugovora o radu.
O tome gde je ta granica i kako se u praksi primenjuju propisi govorila je advokat Tamara Radojčić, koja objašnjava da se zloupotreba bolovanja ne posmatra formalno, već kroz ponašanje zaposlenog i njegovu usklađenost sa medicinskim preporukama.
Šta se smatra zloupotrebom bolovanja?
– Zloupotrebom bolovanja se smatra kada radnik, suprotno Zakonu o radu, koristi bolovanje na način koji nije u skladu sa njegovom svrhom. To znači, na primer, da radi ‘na crno’ kod drugog poslodavca, obavlja teške fizičke poslove ili na drugi način simulira bolest – objašnjava Radojčić.
Prema njenim rečima, suština bolovanja nije izostanak sa posla, već oporavak.
– Bolovanje nije propisano da bi se zloupotrebljavalo, već da bi se zaposleni oporavio i vratio na posao – ističe ona.
Jedna od najčešćih dilema jeste da li osoba na bolovanju sme da napusti mesto prebivališta.
– Zaposleni sme da napusti mesto prebivališta, ali pod određenim uslovima. Sloboda kretanja nije ograničena, osim ako to nije u suprotnosti sa preporukama lekara – navodi advokat.
Kako objašnjava, sve zavisi od medicinske dokumentacije i vrste terapije.
– Ako je propisano strogo mirovanje, tada se mesto prebivališta ne bi smelo napuštati. Sa druge strane, postoje situacije kada lekar preporuči kretanje, pa čak i boravak u banji, i tada je odlazak potpuno opravdan – dodaje ona.
Da li odlazak iz grada znači otkaz?
Radojčić naglašava da odlazak van mesta stanovanja tokom bolovanja ne znači automatski i gubitak posla.
– Ne znači automatski otkaz. Poslodavac mora da dokaže uzročno-posledičnu vezu između ponašanja zaposlenog i povrede radne obaveze – objašnjava ona.
Tek kada se utvrdi da je zaposleni postupao suprotno preporukama lekara i da je time zloupotrebio pravo na bolovanje, može doći do otkaza ugovora o radu.
Kontrola bolovanja može biti interna i eksterna. Poslodavac može vršiti proveru u okviru svojih ovlašćenja, dok postoje i institucionalni mehanizmi kontrole.
– Kontrola može biti interna, od strane poslodavca, ali i eksterna – kroz lekarske komisije i Republički fond zdravstvenog osiguranja – objašnjava sagovornica.
Cilj tih kontrola, kako kaže, jeste da se proveri da li se bolovanje koristi u skladu sa svrhom – oporavkom zaposlenog.
Kada se gubi pravo na naknadu?
Zaposleni može ostati bez naknade u više situacija, ali samo ako se dokaže zloupotreba.
– Pravo na naknadu se gubi ako se utvrdi da je bolovanje zloupotrebljeno – na primer, ako je osoba radila kod drugog poslodavca, obavljala težak fizički rad ili nije dostavila doznake u zakonskom roku – navodi Radojčić.
Sporovi u ovoj oblasti nisu retkost, upravo zbog neprecizno definisanih granica.
– Ono što pravi problem jeste to što nije jasno precizirano gde tačno počinje zloupotreba bolovanja. Zato se u sudskim postupcima mora dokazivati svaka okolnost – i ponašanje zaposlenog i njegova namera – objašnjava advokat.
Poslodavac, kako dodaje, mora da dokaže da je zaposleni zaista postupao protivno pravilima i da je time povredio radnu obavezu.
Savet zaposlenima
Na kraju, sagovornica daje jednostavan savet zaposlenima kako bi izbegli moguće probleme tokom bolovanja.
– Najvažnije je da se bolovanje koristi onako kako je propisano i da se poštuju preporuke lekara. U tom slučaju neće biti nikakvih problema – zaključuje Tamara Radojčić.
(Euronews Srbija)
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
