Mnogi tokom leta zalivaju vrt na pogrešan način, ovo su trikovi za uštedu vode

Letnji meseci donose jedan od najvećih izazova za svakog baštovana – održavanje dovoljne vlažnosti zemljišta tokom perioda visokih temperatura i dugotrajnih sušnih perioda. Kada temperature porastu, biljke koriste znatno više vode za održavanje rasta, razvoj plodova i očuvanje zdravlja svojih listova. Istovremeno, sunce i topao vazduh ubrzavaju isparavanje vlage iz zemljišta, zbog čega povrtnjak lako može ostati bez potrebne vode za kratko vreme.

Mnogi ljudi pribegavaju svakodnevnom zalivanju tokom leta, misleći da će to pomoći njihovim biljkama, ali prekomerno i neredovno zalivanje može stvoriti više problema nego koristi! Prekomerne količine vode dovode do lošeg razvoja korena, ispiranja hranljivih materija iz zemljišta i povećane pojave bolesti. Stoga je važno razviti navike koje omogućavaju racionalno korišćenje vode, očuvanje vlažnosti zemljišta i stvaranje uslova u kojima će biljke napredovati.

Prvo što treba da znate je stvarna potreba biljaka za vodom. Zalivanje ne bi trebalo da bude rutina koja se sprovodi svakog dana u isto vreme bez obzira na stanje zemljišta. Dovoljno je proveriti vlažnost nekoliko centimetara ispod površine zemlje prstom – površinski sloj zemlje može delovati suvo, dok ispod njega još uvek ima dovoljno vlage za normalan razvoj biljke. Ako je zemljište u korenovoj zoni još uvek vlažno, zalivanje se može odložiti.

Svakodnevno zalivanje nije uvek dobro rešenje

Vreme zalivanja je takođe važno – najpovoljniji deo dana za ovo je rano jutro, pre nego što sunce postane jako. Biljke tada imaju priliku da apsorbuju vodu pre nego što visoke temperature izazovu intenzivno isparavanje. Jutarnje zalivanje omogućava da se listovi osuše tokom dana, što smanjuje mogućnost razvoja gljivičnih bolesti. Vlažno lišće noću može stvoriti povoljne uslove za širenje raznih biljnih bolesti, pa večernje zalivanje nije uvek najbolje rešenje.

Kada je u pitanju količina vode, obilnije zalivanje u dužim intervalima pokazalo se korisnijim od dodavanja manjih količina svakog dana. Ovaj način navodnjavanja podstiče korenje da raste dublje u zemljište u potrazi za vlagom. Biljke sa razvijenijim i jačim korenovim sistemom su otpornije na sušu i lakše mogu preživeti periode bez padavina. Površinsko i često zalivanje stvara plitko korenje koje čini biljku osetljivijom na toplotu.

Najveća korist se postiže kada voda direktno dospe do korenske zone. Zalivanje lišća i stabljika povećava gubitak vode isparavanjem i pogoduje razvoju bolesti. Usmeravanje vode prema osnovi biljke omogućava vlazi da završi tamo gde je najpotrebnija. Ovo smanjuje rasipanje vode i povećava njenu upotrebu!

Trikovi koji dostavljaju vodu direktno do korena

Tokom perioda izuzetno visokih temperatura, mogu biti korisni jednostavni trikovi koji pomažu da se voda dopremi dublje u zemljište. Kod biljaka koje imaju veliku potrebu za vlagom (kao što su paradajz, tikvice, krastavci ili paprike), možete zakopati plastične flaše bez dna ili manje posude sa rupama. Voda sipana u njih polako prodire ka korenu umesto da se razliva po površini zemljišta. Ovo omogućava ravnomernije vlaženje korenske zone.

Među najefikasnijim metodama navodnjavanja je svakako sistem kap po kap. Ovaj način snabdevanja vodom omogućava postepeno oslobađanje malih količina vlage direktno pored biljke. U poređenju sa prskalicama (koje raspršuju veliki deo vode u vazduh i lišće), sistem kap po kap koristi manje vode i postiže bolji efekat. Ako se koristi automatski sistem za navodnjavanje, treba ga prilagoditi vremenskim uslovima i privremeno isključiti nakon jakih kiša kako bi se izbeglo nepotrebno zalivanje.

Izbor posuda za gajenje biljaka takođe utiče na zadržavanje vlage – glinene saksije, uključujući i terakotu, brže gube vlagu iz zemljišta zbog svoje porozne strukture. Metalne saksije dostižu veoma visoke temperature tokom leta, što ubrzava zagrevanje korena i isparavanje vode. Plastične ili glazirane saksije zadržavaju vlagu mnogo duže, zbog čega su pogodnije za gajenje tokom toplijeg dela godine. Takođe je korisno grupisati nekoliko saksija zajedno, jer to stvara nešto hladniju mikroklimu oko korena.

Kako zadržati vlagu čak i tokom najtoplijeg perioda

Smanjenje potrebe za zalivanjem je u samom zemljištu – zemljište bogato organskom materijom može zadržati mnogo više vode od siromašnog i zbijenog zemljišta. Kompost, zreo stajnjak i drugi organski materijali poboljšavaju strukturu zemljišta i povećavaju njegovu sposobnost skladištenja vlage. Takvo zemljište ostaje vlažno duže nakon zalivanja ili kiše, a biljke imaju stabilniji pristup vodi tokom sušnih perioda.

Borba protiv korova je takođe deo strategije očuvanja vlage! Korov troši vodu i hranljive materije koje bi inače bile dostupne povrtarskim kulturama. Redovno uklanjanje korova povećava količinu vlage dostupne biljkama koje gajimo. Jednogodišnji korov može se ostaviti na površini zemljišta gde će se postepeno razlagati, dok višegodišnje vrste treba ukloniti zajedno sa korenom kako bi se sprečio njihov ponovni rast.

(Izvor: Slobodna Dalmacija)