EU zabranjuje opasnu hemikaliju u ambalaži za hranu! Nalazi se u flašama, konzervama i plastičnom posuđu: Ovo je sve što treba da znate

Zabrana Evropske unije ne odnosi se samo na jednokratnu ambalažu, već i na predmete za višekratnu upotrebu poput boca za vodu, kutija za užinu ili plastičnog kuhinjskog posuđa.

Evropska unija donela je odluku o potpunoj zabrani prisustva opasne hemikalije bisfenol A (BPA) u ambalaži za hranu, koja će se primenjivati postepeno. Nakon što je već zabranjen u flašicama za bebe i termalnom papiru, poput fiskalnih računa, nova regulativa trebalo bi da spreči da bisfenol A preko hrane dospe u naš organizam. Na tržištu EU više neće smeti da se prodaje ambalaža za hranu proizvedena uz upotrebu BPA ili sličnih bisfenola. Ova hemikalija predstavlja dokazani rizik za imunski i hormonski sistem, a naučne studije povezuju je sa astmom, autoimunim bolestima, dijabetesom, neplodnošću i određenim vrstama karcinoma, piše DW.

Bisfenol A je industrijska hemikalija koja se decenijama koristi za proizvodnju tvrde i providne plastike poznate kao polikarbonat, kao i takozvanih epoksidnih smola. Te smole se nalaze, na primer, u unutrašnjem sloju konzervi za hranu ili limenki za piće, gde imaju ključnu ulogu u sprečavanju rđanja lima i rastvaranja metala koji bi inače dospeli u hranu. Osim u konzervama i limenkama, BPA se takođe može pronaći u plastičnim folijama, štamparskim bojama i lepkovima. Prema podacima ekološke organizacije BUND, samo se u Nemačkoj godišnje na tržište plasira oko 410.000 tona ove supstance, što svedoči o njenoj širokoj rasprostranjenosti.

Zabrana Evropske unije ne odnosi se samo na jednokratnu ambalažu, već i na predmete za višekratnu upotrebu poput boca za vodu, kutija za užinu ili plastičnog kuhinjskog posuđa. Problem nastaje kada se hemijske supstance poput BPA koriste u posudama za hranu, jer male količine mogu preći u namirnice i pića i tako dospeti u ljudski organizam. Nova, stroža regulativa obuhvata i druge opasne bisfenole, poput bisfenola S (BPS) i bisfenola F (BPF), kako bi se izbegao efekat „zamene jedne štetne supstance drugom“, budući da i te alternative pokazuju slične zdravstvene rizike.

Odluka o zabrani usledila je nakon što je Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) 2023. godine objavila naučno mišljenje u kojem je zaključila da izloženost BPA putem hrane predstavlja zdravstveni rizik za potrošače svih starosnih grupa. EFSA je tada drastično, za čak 20.000 puta, smanjila podnošljivi dnevni unos (TDI) u poređenju sa nivoom iz 2015. godine, što je bio ključni pokretač za novu regulativu. Pre svega, BPA štetno deluje na hormonski sistem jer je klasifikovan kao endokrini disruptor, što znači da može da ometa rad hormona, ugrozi plodnost muškaraca i žena, potencijalno poremeti pubertet i povezuje se sa nastankom hormonski zavisnih karcinoma. Zanimljivo je da je njegovo dejstvo slično dejstvu ženskog polnog hormona estrogena poznato već gotovo sto godina, još od tridesetih godina prošlog veka, kada je testiran kao veštački estrogen.

Koliko je izloženost rasprostranjena, pokazuju i šokantni podaci evropskih istraživanja. U studiji Evropske agencije za životnu sredinu (EEA), sprovedenoj u jedanaest evropskih zemalja, bisfenol A otkriven je u urinu kod čak 92 odsto učesnika, dok je novija studija iste agencije pokazala da je 100 odsto ispitanika bilo izloženo nivoima BPA iznad bezbednosnih granica. Slični rezultati zabeleženi su i u SAD, gde je nacionalna zdravstvena studija još 2004. godine pokazala prisustvo BPA u urinu kod 93 odsto učesnika. U naš organizam hemikalija dospeva uglavnom preko posuda za hranu i piće, a trudnice je preko posteljice mogu preneti na fetus, što predstavlja poseban rizik za nerođenu decu. Iako su bisfenoli prisutni i u vazduhu, prašini i vodi, ishrana se smatra glavnim izvorom izloženosti.

Najnovija zabrana upotrebe BPA u posudama za hranu u EU najstroža je na svetu, ali postoje određeni izuzeci i dodatni prelazni rokovi kako bi industriji bilo omogućeno da se prilagodi. Na primer, hrana koja se već nalazi u ambalaži sa sadržajem BPA moći će da se prodaje sve dok se ne potroše zalihe, između ostalog i kako bi se sprečilo nepotrebno bacanje hrane. Tamo gde još nema odgovarajućih i bezbednih alternativa za BPA, odobreni su duži prelazni rokovi. To je slučaj sa konzervama za kiselu hranu, kao što su riba, voće i povrće, koje će smeti da imaju premaz sa BPA sve do 2028. godine. Razlog je taj što kiselina iz hrane može da nagrize lim, pa je premaz neophodan kako bi se sprečio prelazak metala u sadržaj konzerve.

Iako u Evropskoj uniji ne postoji obaveza navođenja BPA premaza na proizvodima, potrošači se uz nekoliko mera mogu sami zaštititi. Prvo, preporučuje se izbegavanje namirnica iz konzervi i korišćenje staklenih posuda. Umesto plastičnog, bolje je koristiti kuhinjski pribor od drveta, stakla ili nerđajućeg čelika. Važno je izbegavati podgrevanje hrane u plastičnim posudama u mikrotalasnoj pećnici. Pri kupovini plastičnih predmeta treba tražiti oznaku „bez bisfenola“ (Bisphenol-free), jer napomena „bez BPA“ (BPA-free) nije dovoljna garancija, s obzirom na to da su u proizvodnji mogle biti korišćene druge, jednako štetne vrste bisfenola.

Čak ni na kampovanju ne bi trebalo podgrevati hranu direktno u konzervama, a vodu iz česme načelno je bezbednije piti samo kada je hladna, što štiti i od teških metala koji se mogu osloboditi iz starih cevi.