GRAĐANI SE PLAŠE NESTAŠICE OGREVA Grejna sezona sve bliže, pelet sve skuplji, a stovarišta U PROBLEMU

Pripreme za grejnu sezonu uveliko su počele, a građani koji se greju na pelet već se suočavaju sa problemom koji bi mogao da im zakomplikuje pripremu za zimu – velika potražnja i nedovoljne količine koje stižu do pojedinih stovarišta.

Cena peleta pomerila se za nekoliko hiljada dinara po toni, dok se kupci na pojedinim mestima upisuju na liste čekanja i na isporuku čekaju.

Ipak, iz sektora koji se bavi proizvodnjom i snabdevanjem poručuju da razloga za paniku nema i da nestašice ogreva ove zime ne bi trebalo da bude.

Građane najviše zanima koliko će morati da izdvoje za grejanje, da li je bolje kupovati direktno od proizvođača, kako da znaju da su dobili kvalitetan pelet i da li je zaista potrebno da ogrev nabavljaju mnogo ranije.

Pelet se traži, a stovarišta ne mogu da nabave dovoljne količine

Na jednom od užičkih stovarišta kažu da je interesovanje za pelet veliko već mesecima. Problem, kako objašnjava vlasnik stovarišta Slobodan Matijašević, trenutno nije toliko cena koliko količina robe koju uspevaju da dobiju od proizvođača.

– Trenutno je velika tražnja. Tražnja je već, da kažem, proteklih 2 meseca intenzivna. Malo je protekla grejna sezona bila duža, i ljudi poučeni iskustvom prošle godine, hteli su ove godine da nabave pelet na vreme. Prilično je teška situacija trenutno što se tiče nabavke peleta. Jednostavno, fabrike nisu u mogućnosti da količine koje su neophodne da se pokriju sada, da se pokrije ta tražnja, da isporuče. Tako da mi ne možemo da dobijemo od fabrika dovoljne količine za prodaju. Cene su se pomerile u proteklih nekoliko meseci, ali trenutno ni cena nije odlučujući faktor. Jednostavno, ljudi pokušavaju na sve moguće načine da nabave pelet. Upisuju se na liste čekanja – ističe Slobodan za “Prvu TV”.

Prema njegovim rečima, ranije je kupovina peleta tokom toplijih meseci često značila i povoljniju cenu. Ove godine razlika između letnjeg i zimskog perioda nije toliko izražena, a cena se pomerila za oko 3.000 do 4.000 dinara po toni.

Veći problem je, međutim, to što potražnja trenutno nadmašuje količine koje stižu na stovarišta.

Proizvođači tvrde da nestašice neće biti

Dok iz stovarišta stižu upozorenja o otežanoj nabavci, izvršni direktor „Vojvodina šuma“ Marko Marinković tvrdi da je situacija drugačija kada se pogleda proizvodnja.

Kako objašnjava, proizvodnja peleta u Srbiji je stabilna, proizvođači rade punim kapacitetima, a instalirani kapaciteti dovoljni su da podmire potrebe domaćeg tržišta. Problem se više pojavljuje u samom lancu isporuke, naročito kada potražnja naglo poraste.

– Mislim da je samo dinamika takva kakva jeste. Ove godine su ljudi počeli da potražuju pelet tokom čitave godine, što je bila preporuka ranije. Proizvodnja peleta zavisi od sirovinske baze koja je stabilna u našoj zemlji. Proizvodnja je stabilna, proizvođači rade punim kapacitetima. Kapaciteti su dovoljni da podmire potrebe naše zemlje. Iako je naša zemlja najveći potrošač peleta u regionu – ističe Marinković.

Kod proizvođača je cena niža, ali nije svaki pelet isti

Na pitanje da li je za građane povoljnije da pelet kupe direktno od proizvođača nego od preprodavaca, odgovor je jasan – cena kod proizvođača je niža, mada zavisi od samog proizvođača.

– Kod proizvođača je cena niža. Zavisi o tome o kom proizvođaču se radi. Postoje dve grupe proizvođača peleta u Srbiji, oni veći, oni manji. Postoje proizvođači koji pelet proizvode kao ostatak iz proizvodnje drvne industrije, i to je najčistiji, najkvalitetniji pelet, i to je u suštini, po nekim evropskim klasifikacijama, jedini zeleni pelet. Sa druge strane, postoje i fabrikanti koji proizvode pelet od ogrevnog drveta. I jedan i drugi pelet su energetski vrlo efikasni i potpadaju pod isti standard, tako da tu nema problema i nema dileme – dodaje Marinković.

Upravo zbog toga proizvodnja ne može jednostavno da se “pojača” u dva meseca pred zimu i da se potom smanji. Sirovina, proizvodnja i distribucija moraju da budu raspoređeni tokom cele godine.

– Posao u šumi je izuzetno težak i zahtevan, i da bi bilo dovoljno sirovine, mi moramo kontinuirano u toku čitave godine da proizvodimo drvo i da ga isporučujemo drvnoj industriji. U tom smislu, nema tu puno prostora za neke oscilacije: sada ćemo da proizvodimo više, sada manje. Proizvodi se dovoljno u toku godine, ali to mora da bude ravnomerno raspoređeno – tvrdi Marinković.

Kako da znate da li ste kupili dobar pelet?

Jedno od najvažnijih pitanja za kupce jeste kako da budu sigurni da ono što piše na deklaraciji zaista odgovara proizvodu koji kupuju.

Prema rečima Marinkovića, novi pravilnik o kvalitetu drvnih goriva donosi jasnija pravila za pelet i ogrevno drvo, a kontrolu radi tržišna inspekcija.

– Usvojen je novi pravilnik o kvalitetu drvnih goriva. Odnosi se na pelet i na ogrevno drvo. Pelet ima preko 20 stavki koje su predmet te kontrole. To radi tržišna inspekcija. Naravno, peletari su u obavezi da u laboratorijama koje su za to predviđene, po tom novom pravilniku, iskontrolišu pelet i da on bude standarda prema evropskoj klasifikaciji A1 ili A2. Onaj pelet B klase je izbačen. Tako da kupci sada imaju vrlo jasnu deklaraciju koji pelet su kupili i šta on u stvari, šta on podrazumeva – ističe Marinković.