“CRNA GORA PRED TESTOM DRŽAVNOG INTEGRITETA” Zahtev Zagreba iznervirao čak i Milatovića: “Poglavlje 31 mesecima se ne zatvara zbog stavova iz Hrvatske”

Hrvatska gotovo više i ne krije da ucenjuje Crnu Goru na njenom putu ka EU pa je nakon šest zahteva, Zagreb ispostavio Podgorici i račun ili bolje reći “vojno-imovinsku odštetu” veću od čak 2,7 milijardi dolara?! Zbog toga je Crnu Goru verovatno najviše obradovala izjava Marte Kos, evropske komesarke za proširenje, da će se smanjiti broj oblasti u kojima “jedna zemlja samo može da stavi veto na odluke koje svi podržavaju”.

Hrvatska se i na primeru Srbije i na slučaju Crne Gore već pokazala i dokazala kao članica EU koja uz Bugarsku najviše koristi pravo veta da spotiče zemlje iz komšiluka na evropskom putu.

Čim je Crna Gora postala “front raner” i ubrzano počela da zatvara poglavlja iz Zagreba je stigao spisak od čak šest veoma obimnih zahteva:

• obeštećenje bivših logoraša,
• nastavak potrage za 14 nestalih osoba iz Domovinskog rata,
• procesuiranje ratnih zločina,
• rešavanje imovinsko-pravnih zahteva hrvatskih državljana,
• očuvanje spomen-ploče u nekadašnjem logoru Morinj,
• nastavak razgovora o razgraničenju na moru te vraćanju školskog broda “Jadran”.

I kao da to nije bilo dovoljno Hrvatskoj pa je rešila da se dodatno materijalno okoristi o svoje pravo veta.

Radman se poziva na interaktivne mape i dokumentaciju iz 1990. i 1991.

Gordan Grlić Radman, hrvatski ministar spojnih poslova, poručio je da Hrvatska od Crne Gore potražuje pored školskog broda “Jadrana” i drugu vojnu imovinu vrednu više od 2,7 milijardi dolara.

Kako je rekao, Zagreb poseduje interaktivne mape i dokumentaciju o vojnoj imovini da je Hrvatska 31. maja 1990. godine imala oko 207 plovila, a Crna Gora tridesetak da bi navodno posle godinu dana odnos bio obrnut. Među nestalom imovinom, spomenuo je vojne brodove, podmornice i vojnu bolnicu.

Milatović: Zahtev Hrvatske nije realan, dajte da zajedno završimo ovaj naš evropski put

To kao da je izbacilo iz takta i do tada trpeljivu Podgoricu pa je Jakov Milatović, predsednik Crne Gore, poručio da evropski put te države “ne može biti uslovljen otvorenim bilateralnim pitanjima” i dodao da “zahtev Hrvatske za povrat imovine vredne više od 2,7 milijardi dolara nije realan”.

– Hrvatska je naš partner i prijatelj. Dajte da više fokusa stavimo na stvari koje nas spajaju, a mnogo manje na one koje su nas razdvajale u prošlosti. Dajte da zajedno završimo ovaj naš evropski put i da se zajedno nađemo u EU-u – rekao je Milatović.

“Poglavlje 31 se mesecima ne zatvara, pre svega, zbog stavova iz Hrvatske”

Podsetio je i da su evropski zvaničnici više puta izjavili da “evropski put Crne Gore ne treba biti uslovljen otvorenim bilateralnim pitanjima” i požalio se da je “politička realnost često drugačija”.

– Svedoci smo da se Poglavlje 31 već više meseci ne zatvara, iako je, čini mi se, tehnički spremno za zatvaranje, upravo zbog određenih bilateralnih stavova, pre svega iz Hrvatske – kazao je Milatović.

EU smanjuje broj oblasti u kojima jedna država može sama da stavi veto?

Inače, Kolegijum evropskih komesara je ove nedelje usvojio saopštenje o pripremi za širu EU, a Kos je predstavila svih pet koraka od kojih je, čini se, najavažniji onaj koji se odnosi na pravo veta članica EU.

– Moguće je smanjiti broj oblasti u kojima jedna zemlja sama može da stavi veto na odluke koje svi ostali podržavaju, na primer o sankcijama ili u borbi protiv poreskih prevara, ili u procesu pristupanja gde su međukoraci između otvaranja i zatvaranja poglavlja. Kada pregovaramo i zaključujemo međunarodne sporazume, treba da izbegavamo pribegavanje mešovitim sporazumima. Veća Unija treba da bude fleksibilnija Unija, mogli bismo da iskoristimo poboljšanu saradnju. To znači da grupa zemalja ide napred, sa mogućnošcu da se druge pridruže kasnije – navela je Kos.

“Crna Gora se nalazi pred jasnim testom državnog integriteta”

Protiv hrvatskog milijarderskog zahteva ustali su i crnogorski mediji pa, recimo, podgorička “Borba” piše da se “Crna Gora nalazi pred jasnim testom državnog integriteta”.

– Pristanak na logiku u kojoj se evropske integracije plaćaju milijardama dolara ili ustupanjem državne imovine vodio bi potpunom gubitku diplomatskog suvereniteta. Podgorica mora jasno povući granicu između konstruktivnog dijaloga i pristajanja na političku ucenu. Rešavanje otvorenih pitanja može se odvijati isključivo kroz međunarodno pravo, uz angažovanje nezavisnih arbitražnih sudova, a ne pod pritiskom kratkih rokova i uslovljavanja iz komšiluka – navodi se, između ostalog, u tekstu “Borbe”.

BONUS VIDEO