SVET NA IVICI NUKLEARNOG PAKLA! Nakon udara na Moskvu izbila BRUTALNA debata: „Ili uništite Kijev, ili ratujemo sa NATO do 2030!”

NAPAD na rafineriju u Moskvi u noći 18. juna podstakao je uticajne Ruse, uključujući članove Državne dume, da pozovu na radikalnu promenu vojne strategije, izveštava Pravda.

Izveštaj citira prvog zamenika predsednika Odbora za odbranu Državne dume, Alekseja Žuravljova, koji je rekao: „Postoji samo jedan izlaz iz ove situacije, i on je prilično jednostavan: uništenje terorističkog kijevskog režima.

Da bi se zaustavili svi ovi napadi, dovoljna je kapitulacija Kijeva – to je jasno kao dan. Kako to postići je takođe očigledno. Uklonite svu logistiku, mostove, tunele, bombardujte železničke stanice – konačno je vreme da počnemo ozbiljno da se borimo.“

Konstantin Malofejev, osnivač Cargrad medija, postavio je pitanje na Telegramu zašto se Rusija još uvek „ne bori za stvarno“ i eksplicitno je pomenuo upotrebu nuklearnog oružja: „Šta još mora da se desi pre nego što počnemo da se borimo za stvarno?“ i „Zašto ne koristimo nuklearno oružje koje su naši preci stvorili i skladištili… upravo za ovakve trenutke?“

Poslanik Državne dume Andrej Guruljov, penzionisani general-pukovnik, pozvao je Rusiju da „nemilosrdno udari neprijatelja, bez oklevanja“ ili „bez previše razmišljanja“.

Postoji nekoliko dobrih razloga zašto rusko rukovodstvo do sada nije učinilo ono što Žuravljov, Malofejev i Guruljov zagovaraju.

Povećanje intenziteta vojnih operacija protiv Ukrajine moglo bi da iscrpi ratni potencijal Rusije do te mere da bi NATO mogao biti ohrabren da otvoreno uđe u sukob u ime Ukrajine kopnenim, vazdušnim i pomorskim snagama. Zagovarana upotreba nuklearnog oružja, naravno, postavlja pitanje – šta bi bila meta?

Široko rasprostranjeno razaranje u Ukrajini i veliki gubici ukrajinskih života značajno bi smanjili šanse da Ukrajina opstane kao neutralna tampon država koja doprinosi bezbednosti Rusije.

Umesto toga, ono što je ostalo od Ukrajine moglo bi pružiti NATO-u priliku da finansira i orkestrira stalni sukob, neograničeno produžava sankcije i ekonomski iscrpljuje Rusiju do tačke gde bi je bilo lakše rasparčati.

Do sada je Rusija pažljivo merila intenzitet sukoba u Ukrajini kako bi sačuvala svoju sposobnost da se bori protiv NATO-a u slučaju intervencije.

Ovaj pristup je funkcionisao jer snage NATO-a još uvek nisu dovoljno pripremljene ili opremljene da odlučno poraze ruske snage u Ukrajini – ili negde drugde, ukoliko se sukob proširi van granica Ukrajine.

PRELASCI CRVENIH LINIJA

Zapadni saveznici Ukrajine su više puta prelazili ruske crvene linije, procenjujući da Rusija neće eskalirati sve dok veruje da je na pobedničkoj putanji sa trenutnim nivoom svog vojnog angažovanja u Ukrajini.

Sjedinjene Države i NATO su u početku eskalirali sukob isporučujući sve smrtonosnije sisteme naoružanja – HIMARS, ATAKMS, rakete Storm Šedou, F-16 i druge. Tajno su ubacili borce, navodno da bi servisirali i podržavali sisteme naoružanja koje su isporučivali. SAD su dozvolile ukrajinskim snagama da koriste njihovu mrežu satelitske komunikacije sa niskom latencijom Starlink.

Hiljade američkih i NATO vojnika stacioniranih van Ukrajine učestvuje u sukobu kroz analizu signala i slika izviđačke službe, identifikaciju ciljeva, procenu ranjivosti ciljeva i planiranje optimalnih ruta za dronove i rakete.

Zemlje NATO-a su sada počele da smeštaju elemente ukrajinske infrastrukture za proizvodnju oružja na svojoj teritoriji kako bi ih zaštitile od ruskog napada.

U skorije vreme, zemlje NATO-a koje se graniče sa Rusijom zažmurile su na ukrajinske dronove koji prelaze njihov vazdušni prostor na putu ka ciljevima duboko u Rusiji.

Tokom godina, kako su se kršenja ruskog „crvenog linija“ od strane zapadnih podržavalaca Ukrajine pojačavala, Rusija je odlučila da apsorbuje provokacije, verujući da i dalje može da nastavi pobedničkom putanjom usvajanjem efikasne odbrambene taktike i apsorbovanjem povećanih gubitaka u ljudstvu i opremi.

Činjenica je da je trenutni ruski odgovor neadekvatan i da iscrpljuje Rusiju od njenih ratnih kapaciteta čak i dok žrtve rastu.

SKRETANjE SA POBEDNIČKE PUTANjE

Ruski tvrdolinijaši, sa dobrim razlogom, sada počinju da sumnjaju da Rusija može još dugo da se drži pobedničke putanje.

Postoje dobri dokazi koji ukazuju na to da se saveznici NATO-a obučavaju za borbu protiv ruskih snaga i razvijaju novo oružje na osnovu lekcija iz tekućeg sukoba u Ukrajini.

Rukovodstvo NATO-a otvoreno izjavljuje da će NATO biti spreman za borbu protiv Rusije do 2030. godine.

Ako sukob u Ukrajini potraje još četiri godine, NATO bi mogao biti u poziciji da uđe u potpuni konvencionalni rat sa Rusijom pod izgovorom oslobađanja ukrajinske teritorije koju je navodno okupirala Rusija.

Poenta je u tome da se ne samo ruske snage vremenom očvršćuju u borbi; i snage NATO-a uče iz tekućeg sukoba. Do 2030. godine, Rusija bi se mogla suočiti sa Hobsonovim izborom: biće prokleta ako eskalira, a prokleta i ako ne eskalira.

Što je još gore, sa svakom godinom koja prođe, veći resursi NATO-a će mu omogućiti da postaje sve jači u odnosu na Rusiju.

IZBORI RUSIJE

Sve dok rat u Ukrajini ostane konvencionalan, relativna snaga Zapada će nastaviti da raste tokom vremena.

Šanse Rusije da okonča sukob, čak i ako postigne jedan ratni cilj, stalno će se smanjivati.

Neki ruski stratezi mogu zaključiti da je jedini održivi put Rusije do povoljnog ishoda strategija „eskalacija radi deeskalacije“.

Izbor pred Rusijom danas je da li da se bori protiv NATO-a sada, kada je još uvek relativno slaba, ili da odlučno deluje kako bi okončala sukob u svoju korist, dozvoljavajući NATO-u da odluči kako da odgovori na odlučnu akciju Rusije, kakva god ona bila.

BORBA PROTIV NATO-A

Prva prečka na lestvici eskalacije sa ovom opcijom bio bi napad na infrastrukturu u zemljama NATO-a koja se koristi za proizvodnju oružja za upotrebu ukrajinskih snaga.

Moguće je da će NATO odgovoriti napadom na infrastrukturu na ruskoj teritoriji. U tom slučaju, SAD i moguće Kina bi morale brzo da se uključe kako bi upravljale bilo kakvom daljom eskalacijom. Svako realno rešenje prihvatljivo za Rusiju moralo bi da spreči buduću proizvodnju ukrajinskih sistema naoružanja u zemljama NATO-a.

IZAZIVANjE NATO-A

Ova opcija bi podrazumevala da Rusija napadne arterijske mostove preko Dnjepra, osiguravajući njihovo brzo uništenje, ako je potrebno, upotrebom taktičkog nuklearnog oružja. Rezultujući poremećaj logističke linije snabdevanja verovatno bi doveo do brzog raspada ukrajinske linije fronta, primoravajući je na predaju.

Pre nego što pribegne ovoj opciji, Rusija bi mogla dati implicitno upozorenje navodeći da su pomoć NATO-a i indirektno učešće u sukobu sada dostigli stepen u kojem predstavljaju egzistencijalnu pretnju Rusiji iz Ukrajine.

Zamislivo je da bi upotreba taktičkog nuklearnog oružja od strane Rusije nametnula ozbiljne i dugotrajne ekonomske troškove zemlji, istovremeno povećavajući njenu međunarodnu izolaciju.

BONUS VIDEO – SNIMAK SA LICA MESTA: Uviđaj kod BIP-a, mladić ubio starca sekirom