“Šef je vikao bez razloga i terao nas da radimo bez pauze”! Nemačka država plaća i do 67 odsto plate radnicima čije firme upadnu u krizu

Među radikalnijim predlozima bilo je ukidanje prava na zajedničko oporezivanje bračnih parova, mera za koju se smatra da obeshrabruje žene da rade puno radno vreme. S druge strane, kada su u pitanju strani radnici, institut poziva na hitno uklanjanje birokratskih prepreka vezanih za izdavanje radnih dozvola i na znatno brže i jednostavnije priznavanje stranih stručnih kvalifikacija za imigrante.

Inače, Kurzarbeitergeld (KUG) je državna naknada za zamenu zarade koju isplaćuje Nemačka agencija za zapošljavanje u slučajevima kada kompanija privremeno doživi ozbiljan pad poslovanja. Primarni cilj mere bio je očuvanje radnih mesta i sprečavanje masovnih otpuštanja tokom ekonomskih kriza. Naknada se obračunava na osnovu gubitka neto zarade i isplaćuje se preko poslodavca, pri čemu radnici bez dece dobijaju 60 odsto, a oni sa najmanje jednim detetom 67 odsto izgubljene standardizovane neto zarade.

Njeno odobravanje zahteva ispunjavanje strogih kriterijuma, kao što je činjenica da najmanje jedna trećina zaposlenih mora biti pogođena prekidom rada sa gubitkom zarade većim od 10 odsto, uz dokaz da je situacija bila neizbežna.

I drugi su se javili sa svojim negativnim iskustvima, a čini se da je Hrvatska puna šefova koje treba izbegavati kao đavola od tamjana.

Vikao je bez razloga

„Vlasnik restorana je vikao na svoje zaposlene bez razloga jer mu se prohtelo. Prvi put kada je viknuo na mene, dao sam otkaz. I nije bilo slobodnog dana sa niskom platom (radio sam kao poslastičar).“

U jednoj tehnološkoj kompaniji, iako ironično imaju gomilu nagrada za najboljeg poslodavca. Tamo sam doživeo izgorelost veka. Nazvali su studente „jadnim sakupljačima smeća“ kada su tražili povećanje minimalne plate (povećanje je zakonski trebalo da se plati početkom godine).“

„Radio sam u telekomunikacijama i često su nam dolazili predstavnici kompanije. Svi su uvek bili strašno iscrpljeni i nezadovoljni svojim poslom, tako da vam apsolutno verujem.“

„Kada sam se tamo zaposlio kao student, rekao sam da mi je parking važan (govorim o Grin Goldu), na šta su mi rekli da mogu da parkiram kod Konzuma Radnička. Pitao sam, odnosno rekao sam: ‘Da li se tamo plaća?’ Na šta mi je žena rekla da samo stanem iza nekoga ko izlazi sa parkinga i kada se rampa podigne, samo se uguram sa njim. Mislio sam da se šali, pa nisam prihvatio.“

Bez slobodnog dana

„Privatna firma za koju sam radio mesec dana preko studentskog servisa kada sam imao 17 godina. Tražio je od mene da radim svaki dan bez slobodnog dana. Dao sam otkaz jer mi nije dao jednu nedelju slobodnu, a tražio sam slobodan dan jer nisam imao prevoz i autobusi nisu išli tog dana. Imao sam 17 godina i nisam vozio. Danas se kajem što ga nisam prijavio studentskom servisu.“

„Kol centar. Kada sam stigla, sve je bilo takvo, nije dobro, ali nije ni toliko loše da biste poželeli da se bacite kroz prozor. Onda je na poziciju CCM-a došla jedna žena, sociopatkinja neviđenih razmera. Jednog dana sam došla u kancelariju, bila sam potpuno izbezumljena jer sam spavala možda dva sata, imala sam napade panike celu noć. Žena me zove u kancelariju, pita da li sam pijana, iako svi znaju da ne pijem. Kažem da sam rasejana, a ona odgovara da nemam razloga da budem rasejana kada koleginica koja stoji iza nje ima dete koje ima rak i ona je mnogo gore, a ipak je dobro. Žao mi je, ali kada vidim tako nešto, povraćam. Moja je krivica što sam došla u kancelariju, ali nisam baš imala izbora.“

„Radio sam u Mekdonaldsu u kao student tokom leta nekoliko godina. Kada nije bilo posla, morao si da se pretvaraš da čistiš i krećeš se po kuhinji jer je bilo nezamislivo da iskoristiš slobodne minute za odmor. Ljudi koji su kapitalizam doveli do apsolutne krajnosti! A da ne spominjem da od sve brze hrane koju ovde možete kupiti, ono što nude je najgori mogući ukus i kvalitet. Zašto toliko ljudi tamo jede, nikada neću razumeti.“

Čuvena sezona

„Kao klinac, nakon završetka srednje škole, otišao sam na čuvenu sezonu usred leta. Prvo sam čekao da prođe Svetsko prvenstvo jer sam morao da ga gledam. Obavezno šišanje i brijanje kao u vojsci za neku mizernu platu, od koje mi je još i odbijeno 500 kuna jer se nisam pojavio kao tata sa posla. I dalje sam se izvinjavao kao idiot umesto da tražim novac.

Posle posla, kao tim bilding, svi su morali da sede i piju. Pića su bila pola cene za radnike, a svake večeri je bio red na nekog drugog da kupi. Bio sam dovoljno pametan da to brzo zabrljam, a kada sam otišao, bila je priča o tome kako moje kolege cene kada im se plati za piće i da bi mi to zamerili negde drugde. I gomila sličnih gluposti sa kojima nisam znao kako da se nosim kao klinac tada.“

„Privatna osoba koja me je psovala jer je podigla cene za 200 odsto u poređenju sa drugim prodavnicama, a onda je moja krivica bila što ljudi nisu hteli da plate 35 evra za kilogram trešanja iz Turske.“

Ostavljen sam u kancelariji

„Startap koji nije imao razvijen osećaj kada neko novi dođe. Nisam osetljiva osoba, ali mi je brzo postalo jasno kakvi su bili kada su svi u kancelariji otvorenog prostora otišli ​​na pauzu u 12 prvog radnog dana, a ja sam ostao sam u kancelariji. Bilo je svega između, od bacanja flaša na kolege, vikanja i omalovažavanja.

„Hotel u Podstrani. Mesec dana noćenja na recepciji za 900 kuna. Ugovor je bio na 5.000 mesečno. Na kraju se ispostavilo da me je nekoliko dana nakon što sam se prijavio, taj pokvareni tip zapravo proverio. Kasnije sam saznao da nisam ni prva ni poslednja osoba koju je tako prevario jer mu je to bila uobičajena praksa.“ Naravno, on je član „znalica“.

„Radio sam za tebe dve nedelje za tipa koji je bivši narkoman i on i njegova ekipa su se naduvali sa ne znam koliko trave. Pričamo o desetinama kilograma. Paranoičan do bola. Ide ulicom i osvrće se. Kaže svom kolegi da ne može da iznese nijedan papir iz kancelarije posle tri popodne jer će biti tužen za korporativnu krađu. A tvoj posao je bio da zapošljavaš ljude za druge. Trećeg ili četvrtog dana kako sam tamo radio, jedan tip mi je prišao iza leđa i nešto je čačkao. Metar iza mene bio je ormar/polica.

A kralj gore je postavio veb kameru koja je bila usmerena ka potiljku i direktno ka mom laptopu. Kada bih išao u kuhinju na užinu ili da napravim kafu, on bi nas gledao na mobilnom telefonu da vidi da li radimo ili se zabavljamo. Bukvalno 10 metara dalje u kuhinji, on kuva kafu, a mi čujemo kako kamera zuji jer nas posmatra. Ti si šef, umesto da se odmaraš dok kuvaš kafu, gledaš Jutjub, gledaš da li tvoji radnici rade ili, ne daj Bože, razgovaraju. Do danas nisam čuo za kompaniju gde je dvojici kolega u kancelariji zabranjeno da razgovaraju osim ako nije vezano za posao. Dakle, nama je bilo apsolutno zabranjeno da kažemo i jednu reč osim ako nije vezano za posao. On bi odmah poludeo. Jednog dana sam došao u 10:31 iz kafeterije. I onda je držao predavanje 15 minuta.

Bio sam tamo dve nedelje i to je to. Poslednjeg dana intervjuišem ženu i ok, povežem je sa poslodavcem, a poslodavac ga zove za sat vremena i kaže kako sam mogao da mu pošaljem ženu koja ima decu jer ne želi zaposlene koji imaju decu. Ovaj tip se naljutio na mene jer nisam pitao ženu da li ima decu, pa je počeo da viče. A on je rekao: „Ne želim tako, mogu da radim kao ti.“ Rekao sam: „U redu.“ Kada sam odlazio, stao sam ispred njega i vadio papir iz sveske (bila je moja) jedan po jedan da vidi da ništa ne nosim sa sobom!

Treći balkanski rat

„Sam posao je bio u redu, ali je taj tip zaposlio potpune kretene i bilo koga. Stavio je dva Srbina, jednog Makedonca, tri Albanca i mene, Hrvata, na isto mesto. Recept za treći balkanski rat koji bi počeo u severnoj Nemačkoj. Radio sam samo dve nedelje pre nego što je neko izvukao nož. Sledećeg dana se nisam pojavio. Drugi najgori poslodavac je moj rođeni otac. Uopšte ne mogu da radim za tog starca. Dobri smo, ali idemo jedni drugima na živce kada se stvari završe. Svakome svoje.“

„Verujem u to, ali mogu da podelim svoje iskustvo gde sam tri godine radio kao vanredni student u Konzumu u Zagrebu i nisam mogao imati boljeg šefa i radno okruženje. Naravno, posao nije lak, ni fizički ni zbog pacijenata koji dolaze. Od svih poslova koje sam imao, Konzum mi je nekako postao drag srcu.“

„Postoji jedan u istočnom delu grada. Tip je nasumično hvatao ljude za zadnjice, i muškarce i žene (bila su samo dvojica), momak od oko 55 godina. Zvao bi posle radnog vremena u čudno vreme, recimo oko 23:30, bilo je svakakvih komentara. Cenkao bi se za platu. Bio sam mlad i lud, pa je dobio udarac u glavu kada smo otišli. Koliko sam čuo, on to još uvek radi.“

Meksička sapunica

„Cinestar Rijeka. Radio sam tamo par meseci pre desetak godina. Jedan od šefova bio je apsolutni kreten. Kad ne bi imao posla, nisi mio stati ni pet minuta odmoriti se nego bi te lik gledao i došao pitati zašto ništa ne radiš, da uzmeš krpu i brišeš izloge koji su taj dan već 50 puta bili prebrisani. Kolege su bile prebrisane. Kolege su bile među njima super, iako je uvek bila drama među njima.

I da, kako sam radio na kasi, falilo mi je sveukupno nekih 15 kuna. Tri godine nakon što sam dao otkaz znali su me zvati da vide kad ću vratiti, a ja bih im uvek rekao da sam vratio već kroz napojnice koje sam dobio, a nisam ih smio zadržati nego je išlo negde u sef.”

„Ona za koju sada radim. Poznata velika građevinska kompanija gde se iza sjaja i luksuza kojim se hvale krije sistematsko maltretiranje zaposlenih! Kažu da smo jedna velika porodica. Jesmo, ali veoma nefunkcionalni! Radno vreme je do 4, i nije dozvoljeno da napustite radno mesto pre 4:15. Dužni ste da se javite na mobilni telefon i ponesete laptop sa sobom čak i na odmor. Ne plaćaju prekovremeni rad itd. Ali kada daju intervjue i slično, onda smo porodica. #

„Hotel na Krku. Radili smo svaki dan bez slobodnog dana, iako su uredno pisali na papiru jedan slobodan dan nedeljno. Jedan dan dva puta 7–14 / 17–21, a drugi 14–22, ponekad 10–22, 12–22. Kuhinja, puna odgovornosti za platu ne veću od 6400 kn. Krali su praznike, nedelju pretvarali u obične dane, uglavnom bestidni direktori. Kriminalni smeštaj, dvoje ljudi u sobi bez prozora. Klima ponekad radi, ponekad ne, a kada radi, duva vruć vazduh. A direktorov sin se ceo dan motao po hotelu.“

(Dnevno.hr)