“NOVOSTI” PRIČA: Zašto je kora od banane univerzalni simbol za klizanje i padanje?

OKLIZNUTI se na koru od banane?! Nekada je ovo živa istina, a nekada nevešta laž, ali da li ste se ikada zapitali kako je kora od banane postala univerzalni simbol za klizanje i padanje?

Foto: DZIANIS VASILYEU / Panthermedia / Profimedia

Naime, koreni se pronalaze u stvarnim urbanim problemima s kraja 19. i početka 20. veka. Rečenica “okliznuo sam se na koru od banane” ima vrlo neobičnu istoriju.

U ovo doba, situacija se odigrava u Njujorku. Kore od banane su bile velika opasnost na ulicama Njujorka i drugih velikih američkih gradova. Uvođenjem bržih brodova i rashladnih sistema tokom 1880-ih, banane su od luksuznog voća postale izuzetno jeftina i popularna ulična hrana u Njujorku. Ljudi su ih kupovali na uličnim tezgama i jeli u hodu. Pošto u to vreme nisu postojale organizovane kante za smeće i komunalne službe, kore su bacali direktno na trotoare.

“Rat protiv kore od banane”

Hiljade pešaka se svake godine ozbiljno povređivalo (lomovi nogu, kukova, a bilo je i smrtnih iskoda od udaraca glavom o beton). Problem je bio toliko veliki da je čak i The New York Times 1896. godine objavio tekst pod naslovom „Rat protiv kore od banane”, a tadašnji šef policije (i budući predsednik) Teodor Ruzvelt je lično naredio policajcima da kažnjavaju one koji ih bacaju.

Ruzvelt: “Loše navike kore od banane su…”

Ruzvelt je sazvao policijske kapetane i naredio im da strogo kažnjavaju svakoga ko baca otpatke voća, kao i ulične prodavce koji ne čiste prostor oko svojih kolica. U svom obraćanju policiji posebno se osvrnuo na “loše navike kore od banane da baca ljude u vazduh i sa strahovitom silom ih prizemljuje na tvrd pločnik”.

Zahvaljujući ovoj policijskoj akciji i kasnijem uvođenju organizovane gradske čistoće, ulice su očišćene. Kako je stvarna opasnost nestajala sa pločnika, komičari u pozorištima (vodviljima), a kasnije i u nemim filmovima i crtanim filmovima, preuzeli su motiv proklizavanja na koru od banane kao prepoznatljiv geg koji je ostao popularan do danas.

Kazne širom sveta

Iako je reč o biorazgradivom otpadu, mnoge evropske zemlje bacanje kore od banane tretiraju kao nepropisno odlaganje smeća i kažnjavaju ga po zakonima o cirkularnoj ekonomiji i javnoj čistoći.

• Nemačka: Prema Saveznom zakonu o cirkularnoj ekonomiji (Kreislaufwirtschaftsgesetz), bacanje kore od banane u prirodu ili na ulicu je upravni prekršaj. Kora se u prirodi razgrađuje veoma sporo (u proseku od nekoliko nedelja do nekoliko meseci u zavisnosti od klime). Kazne se razlikuju po saveznim državama i iznose do 100 evra za ovu vrstu organskog otpada.
  
• Austrija (Beč): Prema bečkom Zakonu o održavanju čistoće, bacanje ostataka voća ili kore od banane (naročito kroz prozor automobila u pokretu) tretira se kao zagađenje javnih površina. Prema upozorenjima austrijskog autokluba ÖAMTC, kazne za ovo zagađenje se kreću od 50 pa čak do 1.000 evra u ekstremnim slučajevima.
  
• Australija i Velika Britanija: Bacanje kore od banane smatra se bacanjem smeća (littering). Pored toga što ugrožava bezbednost saobraćaja, odbačena hrana pored puta privlači divlje životinje koje zbog toga često stradaju pod točkovima vozila. Komunalni inspektori na licu mesta mogu naplatiti kaznu u iznosu od nekoliko stotina dolara/funti.
  
• Sjedinjene Američke Države (Danas): Većina saveznih država bacanje bilo kog organskog otpada na javne površine ili iz automobila definiše kao prekršaj.

U Srbiji ne postoji posebna kazna namenjena isključivo za bacanje kore od banane, ali se ovo delo kažnjava u okviru opšteg zakona i lokalnih odluka o nepropisnom bacanju smeća na javnim površinama.

Tekst: Katarina Despotović