На јапанском острву Окинава прошле недеље ухапшен је припадник америчке војске под сумњом да је усмртио тридесетдеветогодишњу јапанску држављанку Ану Јанаги и украо њен новчаник.
Убиство дављењем одиграло се 3. октобра у хотелу у граду Нахи, највећем насељу на том тропском острву које је накрцано америчким војним базама. За злочин се сумњичи двадесетогодишњи маринац Девин Џејкоб Балард.
На Окинави су стога избили мањи протести грађана и мировних група, који су тражили одлазак америчких трупа. Они су изражавали незадовољство због учесталих криминалних радњи почињених од стране америчке војске, попут силовања, убистава и судара проузрокованих вожњом под дејством алкохола. Током протеста и у изјавама медијима они су указивали на иронични парадокс да су амерички војници присутни на Окинави да би је заштитили од могућих спољних опасности, али да они заправо континуирано продукују реалне унутрашње ризике.
По писању листа Маињићи, који преноси државне статистике, у периоду од 1972. (када су САД вратиле Окинаву под јапански суверенитет) до 2022. године амерички војници, цивили на служби у војсци и чланови њихових породица су на Окинави починили 27 убистава. Укључујући те најтеже злочине, они су били одговорни за укупно 6.136 криминалних недела, од чега 134 силовања, 398 пљачки и преко 3.000 крађа. Годишње, између 51 и 61 одсто свих криминалних преступа које почине амерички војници и службеници војске у Јапану се десе на територији Окинаве. Прошле године, укупни кумулативни број преступа америчких војника на том острву је нарастао на 6.409.
Проблем екстратериторијалности америчких трупа
Један од великих узрока страха и незадовољства становника Окинаве је и осећај несигурности који проистиче из војних несрећа које су проузрокују америчке трупе.
Наиме, у прошлости су се дешавале незгоде као што су погибије окинављанских цивила током бојевог гађања америчке војске или падови америчких ратних ваздухоплова на школе и универзитете.
Ипак, слични протести у прошлим деценијама нису довели до измештања америчких трупа, па вероватно неће ни ови. Поготово, сматрају коментатори, стога што је на недавним локалним изборима за гувернера изгубио досадашњи шеф локалне владе (независни кандидат) Дени Тамаки, који се залагао за уклањање америчких база, а победио његов противкандидат Кодја Гента, који је за њихов останак, а којег подржава владајућа Либерално-демократска партија.
Ипак, ових дана локални парламент је готово једногласно усвојио резолуцију којом тражи промене у споразуму о стационирању америчких трупа (СОФА), који је протеклих деценија америчке војнике штитио од домаћих јапанских власти (полиције и судова), па су амерички починиоци криминалних преступа често пролазили само са благим дисциплинским казнама. Треба рећи да слична резолуција донесена 2024. након неколико силовања није донела никакве резултате у том погледу.
Наиме, Јапан је успео да избори право да суди америчким војницима који су злочин починили ван дужности, али још увек нема јурисдикцију над њима док су на дужности или се налазе унутар америчких база, што практично значи, да амерички починилац може да се у потпуности заштити од јапанских судова тако што ће након злочина почињеног ван дужности побећи у окриље своје касарне.
Током епидемије ковида Окинава је била једно од првих места у Јапану на којем се она распламсала јер јапанска држава није имала право да уведе мерење температуре и карантин за америчко војно особље, које је улазило у земљу потпуно слободно ван контроле јапанских власти и без потврде о вакцинисању.
Аргументи за останак америчких база
Највећи аргумент за останак америчких база је безбедносна претња коју влада у Токију осећа у односу на суседну Кину, с којом има спор око оближњих острваца из ланца Сенкаку.
Чињеница је и да Окинава, која је у прошлости служила као одскочна даска за дејство и снабдевање америчке војске у Вијетнаму, има важан геостратешки положај који САД омогућава војну контролу над широким простором у Источној и Југоисточној Азији. Нарочито битна је њена географска близина Тајвану.
Штавише, војна важност Окинаве као упоришта за пребацивање трупа, снабдевање и медицинско старање о рањеницима расте последњих година паралелно с јачањем кинеске морнарице и напора јапанске владе и армије да мања, удаљена острва из ланца Рјукју, којем припада Окинава (која су још ближа Тајвану) опреми радарима, противбродским и противваздушним системима и мобилним јединицама маринаца.
Односно, интереси јапанске и америчке државе сувише су јаки да би мишљење локалних становника који прижељкују повлачење Американаца могло да буде услишено.
На самом острву постоје и економски интереси за очување присуства америчке војске. Овде се првенствено мисли на власнике земљишта које се изнајмљује Американцима, а онда и на угоститељство и друго.
Тешки терет Окинаве
Јасно је, међутим, да Окинава трпи знатно већи терет од остатка Јапана, када је у питању стационирање америчке војске.
За то, осим поменутих геостратешких, постоје и историјски разлози – током педесетих и шездесетих година, када је у Јапану била јака левица и широм земље избијали протести против војног савеза са САД, више америчких јединица и војних инсталација пребачено је са највећих јапанских острва на Окинаву јер је она тада била под управом Сједињених Држава.
Окинава, острво са око 1,3 милиона становника, представља 0,46 одсто јапанске територије али се на њему налази 70,3 одсто америчких војних упоришта у Земљи излазећег сунца – укупно 31 војни комплекс, укључујући ту аеродроме и касарне. На том острву налази се око 30.000 америчких војника, који са породицама чине велику страну заједницу од чак 80.000 људи.
Нажалост, мада постоје назнаке да у САД постоји размишљање да би америчка војска требало да се повуче из Јапана и заузме позиције даље од кинеске обале јер би у евентуалном сукобу са НР Кином могла да претрпи велике губитке пошто Пекинг поседује мноштво дронова, крстарећих и балистичких ракета, укључујући ту и хиперсоничне, тешко је замислити да би положај локалног јапанског становништва у односу на америчку војску која се стационира на његовом острву могао да се промени у скоријој будућности.