NAKON iznenađujućih signala iz Bele kuće da bi tradicionalna neutralnost Sjedinjenih Američkih Država mogla biti revidirana u korist Buenos Ajresa, višedecenijski zamrznuti teritorijalni spor u Južnoj Americi ponovo je doveo do usijanja odnose između Argentine i Ujedinjenog Kraljevstva.
Luis ROBAYO / AFP / Profimedia
Argentinski predsednik Havijer Milej objavio je u vanrednom televizijskom obraćanju naciji da njegova zemlja neće mirno posmatrati ono što smatra „uzurpacijom svojih prirodnih resursa” i najavio hitno potpisivanje dekreta, kao i upućivanje zakona u Kongres. Nove ekonomske mere direktno ciljaju naftne gigante koji bez dozvole Buenos Ajresa ubrzano planiraju komercijalnu eksploataciju crnog zlata u bogatom podmorju arhipelaga, pre svega na masivnom projektu „Morski lav” (Sea Lion).
Dok zvanični London – preko šefa diplomatije Eda Milibanda i ministra odbrane Vesa Stritinga – uzvraća porukom da je britanski suverenitet nad Foklandima (za Argentinu Malvinskim ostrvima) „nepokolebljiv”, Milejev retorički i zakonski juriš dobio je snažan, neočekivan vetar u leđa iz Vašingtona. Geopolitička mapa Južnog Atlantika tako se suočava sa najvećim tektonskim poremećajem još od Foklandskog rata 1982. godine.
Bitka za „Morskog lava” i milijarde pod vodom
Glavni okidač za naglu eskalaciju tenzija jeste projekat naftnog polja „Morski lav” (Sea Lion), koji je lociran u Severnom foklandskom basenu. Na ovom području britanski Rockhopper Exploration i izraelski energetski konzorcijum Navitas Petroleum ubrzano sprovode planove kako bi već početkom 2028. godine otpočeli komercijalno vađenje sirove nafte. Reč je o jednom od najvećih neotkrivenih naftnih sistema na globalnom nivou, čije se ukupne rezerve u ovom basenu procenjuju na impresivnih 1,7 milijardi barela.
Za izolovani arhipelag, uspešno pokretanje prve faze projekta znači ulazak u potpuno novu eru ekonomske nezavisnosti. Za Buenos Ajres, s druge strane, ovo je eksploatacija koja predstavlja „neposrednu opasnost” po nacionalne interese i kršenje teritorijalnog integriteta.
Milejev novi zakonski predlog predviđa ekspresno kažnjavanje i krivično gonjenje svih kompanija, njihovih dobavljača, ali i akcionara koji uzimaju učešće u ovim operacijama bez izričitog odobrenja argentinskih vlasti. Finansijska tržišta su ovu pretnju odmah uračunala u cenu – akcije kompanije Rockhopper Exploration-a na londonskoj berzi pretrpele su oštar pad od devet procenata neposredno nakon televizijskog obraćanja argentinskog lidera, dok je vrednost deonica Navitas Petroleum-a u Tel Avivu skliznula za nešto manje od jedan odsto.
Iako su pomenute kompanije zajedničkim saopštenjem poručile da poseduju potpuno legalne dozvole izdate od strane lokalne samouprave Foklanda, nervoza među investitorima jasno pokazuje da su Malvini ponovo postali zona visokog geopolitičkog rizika.
Trampova „osveta” Dauning stritu
Ono što aktuelnu krizu suštinski razlikuje od prethodnih decenijskih diplomatskih čarki jeste radikalna promena uloge Sjedinjenih Američkih Država. Vašington je još od sukoba 1982. godine pažljivo balansirao na žici – priznavao je de fakto britansku administraciju na terenu, ali je formalno zadržavao poziciju stroge neutralnosti kada je reč o samom suverenitetu nad arhipelagom. Međutim, američki predsednik Donald Tramp potpuno je uzdrmao transatlantske diplomatske krugove izjavom u intervjuu za britansku televiziju GB News da je istorijska pozicija SAD prema Foklandima „pod revizijom” i da se razmatra kao legitimna poluga geopolitičkog pritiska.
Pozadina ovog iznenadnog zaokreta Bele kuće leži u Trampovom dubokom nezadovoljstvu odbrambenom politikom Londona i nedovoljnim ulaganjima u vojni budžet NATO-a. Američki lider je otvoreno zamerio Ujedinjenom Kraljevstvu zbog, kako smatra, izostanka prave savezničke podrške tokom američkih vazdušnih operacija u Iranu.
– Vaša zemlja je imala ozbiljne probleme… Niste bili tamo da mi pomognete – otvoreno je rekao Tramp, podsećajući na ranije razgovore u kojima mu je iz Londona saopšteno da Britanija nema dovoljno funkcionalnih ratnih brodova koje bi poslala u tu misiju. Informacije koje su još u aprilu procurele iz Pentagona potvrđuju da Vašington vidi ukidanje blanko podrške britanskim prekomorskim teritorijama kao adekvatan način da kazni saveznike koji odbijaju potpuno vojno usklađivanje.
Havijer Milej, koji sebe otvoreno pozicionira kao ključnog ideološkog saveznika Donalda Trampa u Latinskoj Americi i deo globalnog „fronta za odbranu Zapada”, vešto je iskoristio ovaj istorijski raskol unutar „specijalnih odnosa” između Londona i Vašingtona. U svom obraćanju naciji, argentinski predsednik je slavodobitno poručio da „vetrovi promena” danas duvaju u korist Buenos Ajresa, jer nova administracija u Beloj kući konačno prepoznaje Argentinu kao ozbiljnog, pouzdanog i strateški vrednog partnera na južnoj hemisferi.
Oštra reakcija Dauning strita
Reakcija sa Dauning strita i iz Vajthola bila je trenutna, eksplozivna i hladnoratovski oštra. Britanski sekretar odbrane Ves Striting poručio je da je posvećenost Londona Foklandskim ostrvima „apsolutna, decenijski dokazana i potpuno nepokolebljiva”. On je istovremeno odbacio ucene iz Buenos Ajresa, naglašavajući da Milejeve zapaljive izjave i dekreti pre svega služe za „domaću upotrebu” – odnosno za skretanje pažnje javnosti sa katastrofalnih makroekonomskih rezultata i duboke socijalne krize u samoj Argentini.
Danas je scenario iz 1982. godine vojno praktično neizvodljiv. Britanske snage na Južnom Atlantiku stacionirane su u ultramodernoj vojno-vazdušnoj bazi „Maunt Plezant” (Maunt Pleasant) koja predstavlja pravu nepremostivu tvrđavu. Ovaj stalni garnizon broji oko 1.200 aktivnih pripadnika vojske, podržan je naprednim višenamenskim taktičkim lovcima tipa Typhoon FGR4, najsavremenijim protivvazdušnim raketnim sistemima Sky Sabre, kao i permanentnim patrolama Kraljevske mornarice predvođenim moćnim ratnim brodom HMS Forth.
Britanski zvaničnici se pred međunarodnom javnošću neprestano i opravdano pozivaju na legitimitet i rezultate referenduma sprovedenog 2013. godine, kada je čak 99,8 odsto stanovnika Foklanda glasalo za očuvanje statusa britanske prekomorske teritorije. Ipak, Havijer Milej oštro odbacuje pravo aktuelnog stanovništva arhipelaga na samoopredeljenje, nazivajući ih „uvezenom populacijom”. On uporno podseća da su Malvinska ostrva upisana direktno u Ustav Argentine kao neotuđivi deo nacionalne teritorije i da oko tog pitanja u Buenos Ajresu ne postoji politička razlika – oko suvereniteta su jedinstvene i levica i desnica.
Ekonomski pritisak umesto oružja
Iako je novi otvoreni vojni sukob u ovom trenutku malo verovatan, nova ofanzivna strategija Buenos Ajresa najavljuje dugotrajnu, iscrpljujuću diplomatsku i ekonomsku borbu. Havijer Milej se kod kuće suočava sa ozbiljnim padom popularnosti i talasima uličnih protesta zbog strogih mera štednje i gašenja subvencija. Budući da se Argentina ubrzano približava predsedničkim i opštim izborima 2027. godine, aktuelni lider je primoran da zaigra na sigurnu i istorijski najzapaljiviju kartu – kartu zajedničkog nacionalnog ponosa i odbrane Malvina.
S druge strane, Dauning strit se iznenada našao u veoma nezavidnoj i prilično nelagodnoj poziciji. Ako Bela kuća pod Donaldom Trampom zaista povuče svoju tradicionalnu, de fakto podršku britanskom suverenitetu na jugu Atlantika, Ujedinjeno Kraljevstvo bi moglo ostati geopolitički izolovano u grčevitoj odbrani svojih prekomorskih teritorija. Bitka za Južni Atlantik se nesumnjivo vratila na velika vrata, ali se ovoga puta ona ne vodi jurišnim puškama i ratnim brodovima, već milijardama vrednim naftnim bušotinama, međunarodnim sankcijama i surovim geopolitičkim ucenama.
BONUS VIDEO:
U ARGENTINI OSVANUO DžINOVSKI MURAL POSVEĆEN MESIJU: Veličina impresivna