NEKADA su roditelji pomagali deci da pronađu prvi posao, napišu biografiju ili se pripreme za razgovor sa poslodavcem. Danas neki idu mnogo dalje – kontaktiraju kompanije, dolaze na intervjue, pa čak i pregovaraju o plati svoje odrasle dece.
Foto: Phovoi R. / Panthermedia / Profimedia
Ovaj fenomen dobio je naziv „karijerno kopilotiranje“, jer roditelj više nije samo podrška iz pozadine, već aktivno učestvuje u zapošljavanju deteta.
Koliko je ova pojava uzela maha pokazuje istraživanje platforme Zety, sprovedeno u januaru 2026. među 1.001 zaposlenim pripadnikom generacije Z u SAD, starosti od 18 do 27 godina.
Rezultati su prilično upečatljivi – svaki peti ispitanik, odnosno 20 odsto, rekao je da mu se roditelj pridružio na razgovoru za posao. U 15 odsto slučajeva roditelj je bio prisutan uživo, a u pet odsto na onlajn intervjuu.
Roditelji zovu buduće poslodavce
Čak 44 odsto ispitanika dobilo je pomoć roditelja pri pisanju ili uređivanju radne biografije. Takva podrška može biti korisna, naročito mladima koji prvi put traže posao.
Problem nastaje kada roditelj preuzme komunikaciju. Čak 21 odsto mladih priznalo je da su majka ili otac u njihovo ime kontaktirali potencijalnog poslodavca ili osobu zaduženu za zapošljavanje.
Autori istraživanja navode da mnogi mladi potragu za poslom više ne doživljavaju samo kao lični korak ka samostalnosti, već kao svojevrstan porodični poduhvat. Podrška im može pružiti sigurnost, ali se postavlja pitanje kada će naučiti da samostalno vode sopstvenu karijeru.
Mama i tata pregovaraju i o plati
Roditelji se uključuju čak i kada dođe vreme za razgovor o zaradi. Čak 28 odsto ispitanika reklo je da su roditelji učestvovali u pregovorima o plati, pogodnostima ili ponudi za posao.
Kod 18 odsto mladih sve se završilo savetom, ali je u deset odsto slučajeva roditelj direktno pregovarao sa poslodavcem. O ovim rezultatima pisala je i Investopedia.
Stručnjak za karijeru Džasmin Eskalera objašnjava da mnogi mladi ulaze na tržište rada bez dovoljno znanja o platama, pogodnostima i pregovaranju, zbog čega se oslanjaju na iskusnije roditelje. Problem nastaje kada roditelj prestane da savetuje i počne da govori umesto deteta.
Poslodavcima se ovo ne dopada
Takvo ponašanje kandidatu može da donese više štete nego koristi. Neuropsiholog Sanam Hafiz upozorila je da pojedini poslodavci odustaju od kandidata čim ih kontaktira njegov roditelj, jer to mogu da protumače kao znak nedostatka samostalnosti.
– Poslodavci zapošljavaju vaše dete, a ne vas – naglasila je Hafiz za portal Parents.
Roditelji, prema njenim rečima, ipak mogu da pomognu – da održe probni intervju, pregledaju biografiju, postavljaju teška pitanja ili pomognu u istraživanju plata. Ali na pravi razgovor kandidat bi trebalo da ode sam i preuzme odgovornost za ishod.
Psihijatar Ašok Jeramseti upozorava da rezultate treba tumačiti oprezno. Istraživanje je obuhvatilo relativno mali broj ispitanika, svi su već bili zaposleni, a 66 odsto uzorka činile su žene, pa se zaključci ne mogu automatski odnositi na čitavu generaciju Z.
Mladi ipak povlače granicu
Zanimljivo je da ni sami mladi ne žele potpunu roditeljsku kontrolu. Prema istraživanju Zetyja, 55 odsto ispitanika reklo je da bi se osećalo neprijatno ili uznemireno kada bi roditelj bez njihovog znanja kontaktirao šefa.
Dakle, pripadnici generacije Z žele savet i iskustvo roditelja, ali istovremeno žele da zadrže kontrolu nad sopstvenom karijerom.
(Mondo)