Новак Ђоковић ове сезоне пролази кроз статистички најслабију годину у каријери, иако сезона још није готова. Ипак, бројке је потребно посматрати у контексту његових година, мањег броја турнира и чињенице да није реално да најбољи тенисер свих времена у потпуности парира новој генерацији тенисера. Сваки нови одигран меч за њега је победа, јер се крај каријере, ма колико био далеко или близу, неминовно приближава.
Новакове бројке у сезонама су све скромније, ипак док још игра, треба уживати у његовој величини
Поново – после новог пораза у сезони, отворило се питање о томе колико Новак још дуго може да игра с обзиром на то да из сезоне у сезону бројке српског тенисера делују све скромније и да је последњи велики пехар подигао 2024. године.
Ђоковић је 2018. годину завршио са 53 победе и 12 пораза, док је годину касније имао 57 тријумфа и 11 неуспеха, што му је највећи број пораза још 2012. године, када је имао 12, али уз чак 75 тријумфа.
Иако је 2026. сезона још далеко од краја, Србин је већ претрпео пет пораза, а последњи пут мање изгубљених мечева имао је 2020. – три.
Још упечатљивије делује број победа. Ђоковић их тренутно има само 14, што је далеко мање него у претходним годинама. Поређења ради, 2025. је остварио 39 победа, 2024. две мање, а 2023. чак 56.
У најуспешнијим периодима каријере разлика је била још већа. Током 2015. године Ђоковић је остварио чак 78 победа и само пет пораза, док је 2016. имао 65 тријумфа уз девет неуспеха.
У 2011. години, једној од најдоминантнијих у историји тениса, српски ас је имао 70 победа и свега шест пораза. Годину касније остварио је 75 победа, уз 12 пораза, док је 2013. забележио 74 тријумфа и девет неуспеха.
Ове сезоне, међутим, однос победа и пораза изгледа знатно другачије. Са 14-5, Ђоковић је већ сада на пет неуспеха, а до краја године имаће прилику да поправи учинак.
Тренутна статистика не мора да буде коначна слика сезоне, али је јасан показатељ да су из године у годину мањи бројеви у статистици.
Статистика није важна, већ Новакова дуговечност
Најбољи тенисер свих времена у 40. години више не игра сезону на начин на који је то чинио у периоду највеће доминације. И статистика то јасно показује – српски тенисер је у 2026. години до сада одиграо знатно мањи број мечева – 19 за осам месеци.
Међутим, бројеви се морају посматрати у контексту његових година и чињенице да Ђоковић више нема потребу да игра велики број турнира како би доказивао статус најбољег тенисера свих времена.
Са 40 година, опоравак после мечева је тежи, ноге мање слушају, а захтеви професионалног тениса све су већи. Због тога Ђоковић све више мора да бира турнире на којима ће наступати и да сезону прилагођава најважнијим циљевима.
Такав приступ је логичан, посебно када се има у виду шта је већ постигао.
Ђоковић је освојио све што се у тенису може освојити. Рекордер је по броју гренд слем титула, најдуже је био на првом месту АТП листе, освојио је сва четири највећа турнира, а као једини тенисер у историји успео је да освоји и све турнире из мастерс 1000 серије.
Ту је и олимпијско злато, једно од највећих признања које је дуго недостајало у његовој богатој колекцији. Ђоковић је до њега стигао у Паризу 2024. године, чиме је заокружио једну од највећих каријера у историји спорта.
Зато његова садашња статистика не може да се пореди директно са бројкама из најдоминантнијих сезона.
Ђоковић је 2015. године одиграо чак 83 меча и забележио 78 победа, уз 11 освојених титула. Само неколико година касније, такво оптерећење више није реално очекивати од тенисера који је закорачио у 40. годину.
Ове сезоне је до сада одиграо свега 19 мечева.
После више од две деценије бављења професионалним тенисом, Ђоковић и даље проналази мотива да изађе на терен против најбољих играча нове генерације.
У времену када је већина тенисера из његовог периода одавно завршила каријеру, он је и даље присутан.
Зато и сам број његових наступа представља својеврстан успех, јер он нема више шта да доказује. Чак је након пласмана у полуфинале Вимблдона ове године и сам рекао да стално себе мора да подсећа колико има година с обзиром на то какве успехе прави.
Зато, свака нова победа је додатак већ исписаној историји, сваки нови турнир нова прилика, а сваки нови меч – па, можда и последње поглавље једне од највећих спортских каријера свих времена.