Због дуготрајног сушног периода, Дунав последњих дана бележи изузетно низак водостај, нарочито код Бездана, Богојева и Апатина. Код Новог Сада је у понедељак измерен најнижи водостај за ово доба године – 44 центиметра испод референтне тачке. Низак ниво реке већ се одражава на речни екосистем, пољопривреду и пловидбу.
“Србијаводе” наводе да су предузете мере на чишћењу најугроженијих деоница пловног пута, али да се у наредних 45 дана очекује задржавање сличне, па и нешто неповољније хидролошке ситуације на Дунаву и другим рекама.
Код Бездана је претходних дана водостај пао на минус 120 центиметара, приближивши се историјском минимуму од минус 143 центиметра. Код Новог Сада је измерено 36 центиметара испод референтне тачке. Иако се у наредних неколико дана очекује благи пораст, хидролози прогнозирају да ће Дунав потом поново почети да опада.
Системи за наводњавање под великим оптерећењем
Низак водостај највише погађа снабдевање водом за наводњавање. У ЈВП “Воде Војводине” истичу да системи функционишу на граници својих могућности.
“Пумпе код Бездана и Богојева и даље раде, али са смањеним капацитетом. У бачком и банатском делу система снабдевање је гравитационо, код Новог Бечеја и Падеја уставе се и даље преливају, јер је ниво воде у Тиси виши него у каналима, што је заслуга бране”, каже Божидар Белош из ЈВП “Воде Војводине”.
Низак водостај успорава и речни саобраћај. Пловидба је могућа, али уз претовар терета и смањење газа пловила.
Белош наводи да барже тренутно превозе приближно половину уобичајеног терета како би безбедно прошле деонице на којима су спрудови најизраженији.
Из Удружења професионалних лађара Србије истичу да се последице ниског водостаја у Србији мање осећају захваљујући добро регулисаном пловидбеном путу, док су у Мађарској уведене додатне мере опреза.
“Мађарске власти су на појединим деоницама ограничиле дозвољену дубину пловног пута на свега 1,6 метара, па су многе компаније реорганизовале транспорт. Поједини бродови не иду до Будимпеште, већ остају у Братислави и чекају повољнији водени талас”, објашњава Бранислав Вајда из Удружења професионалних лађара Србије.
Критичне деонице пловног пута и даље су код Сремских Карловаца, у Футошком сектору, као и на местима где се спрудови померају.
“Службе ‘Пловпута’ су непрекидно на терену, мере дубину пловног пута, померају бове и у реалном времену објављују податке о безбедној пловидби”, подвлачи Вајда.
Топла вода мења понашање рибе
Поред проблема у пловидби и наводњавању, низак водостај и висока температура воде утичу и на речни екосистем.
Дугогодишњи риболовац Миленко Појужина, који више од шест деценија пеца на Дунаву, каже да овакве услове не памти.
“Давно није био овако низак водостај. Температура воде је виша од 25 степени, па се риба повлачи ка средини реке, где има више кисеоника, вода је хладнија и услови за живот су повољнији”, објашњава Појужина.
Повлачењем воде приобаље Дунава добило је потпуно другачији изглед. Пловидбени пут се сужава, појављују се нови спрудови, а поједина пловила остала су насукана у плиткој води и чекају повољнији водостај.
На Рибарском острву поједини сплавови остали су готово на сувом, док су се на местима где је до недавно била вода појавили шкољке, грање и отпад које је река оставила за собом.
Оно што представља ризик за лађаре, многим купачима је постало необична атракција, јер се на појединим местима сада може пешице ући дубоко у корито Дунава.