PROŠLE su tek nepune dve nedelje od odavanja počasti poginulom pripadniku 52.bVP DESIMIRU SELIMOVIĆ zvanom Desko u selu Veliki Izvor kod Zaječara, a Udruženje veterana organa bezbednosti i vojne policije Srbije i bivši pripadnici 52.bVP su ponovo na zadatku, ne samo negovanja kulture sećanja na poginulog heroja 1999. godine, nego i na humanitarnom planu.
Foto: Ustupljene fotografije
Stara je istina da je drugarstvo iskovano u borbi neraskidivo, postojano i čelično.
Naime, Desko je rođen 1978. godine, ranjen je na karauli Košare 12.04.1999. godine. Tokom transporta u bolnicu kod Đakovice 14.04.1999. godine, od NATO bombe, poginuo je Desimir. prilikom dolaska u rodnu kuću Selimovića tog 11. aprila na godišnji pomen, veterani Udruženja su se uverili da porodica živi u staroj oronuloj kući i u krajnjoj oskudici i siromaštvu. Na Izvršnom odboru doneta je odluka da se porodici Selimović pomogne.
Pokrenuli smo akciju prikupljanja pomoći i za nepunih 10 dana prikupili smo sredstva za kupovinu, onog što je porodici trenutno najpotrebnije, a to su veš mašina i frižider, dok su veterani 52.bVP, DESKOVI saborci, prikupili značajna novčana sredstva kako bi porodici uplatili zaostala dugovanja za komunalne usluge i obezbedili kućne potrebštine.
Veterani Udruženja i 52.bVP ponovo su došli u posetu porodici Selimovićima 24.04.2026. godine kako bi uručili humanitarnu pomoć. Koliko je to bio obostrano dirljiv trenutak ne može da zabeleži ni novinarsko pero kao ni TV kamera. Suzne oči i zahvalnost Selimovića iskazana u nekoliko škrtih reči samo govore da je ove časne ali siromašne ljude zbunila neočekivana empatija.
I ovom prilikom, pored porodice Selimović i predstavnika romske zajednice iz Zaječara, građana, srodnih patriotskih udruženja, skupu je prisustvovao veliki broj veterana Udruženja kao i saborci iz 52.bVP. Prisustvo brojnih medija samo govori da ovakvi humani gestovi nisu uobičajeni, a trebalo bi da budu češći.
Kad se siromašnoj romskoj porodici kaže, „niste više sami“ onda je to mnogo više od kurtoazne izjave i od uručene materijalne pomoći. To je novoprobuđena vera ovih ljudi u postojanje ljudske dobrote, solidarnosti i humanosti koja nije izbledela ni posle 27 godina od gubitka njihovog Desimira.
Uručenjem pomoći porodici, predstavnik Udruženja je u svom obraćanju naveo da se ovo Udruženje od početka osnivanja drži zadate zavetne obaveze – da ni jedan veteran, nijedna žrtva data za Otadžbinu neće biti zaboravljena i zapostavljena.