Kao kaže ona poslovica: “Čovek koji ulazi u kuću koja gori ili je lud ili je to njegova kuća”, a kada je u Partizanu planula vatra, a Đoan Penjaroja odlučio da dođe i pokuša da je ugasi, znali smo da to nije njegova kuća, pa smo morali da pomislimo ovo prvo, kad ono, međutim…
Situacija Đoana Penjaroje i Partizana nije nimalo laka, a uz to što ona sama po sebi nije laka, neće ih ni sreća, pa je tako crno-bela ekipa zbog nesrećnih okolnosti izgubila meč od Makabija.
Partizan nema zbog čega da se postidi za ono što je prikazao i uradio za 40 minuta u Tel Avivu. Neprestano su crno-beli disali za vrat protivniku u prvom poluvremenu i nisu se predavali, nisu puštali gas dok se on trudio da im umakne, a onda su u drugom oni bili ti koji su diktirali tempo. Bolji su bili i u većem delu četvrtog kvartala, ali nestalni, pa su ih nekoliko grešaka i jedna finta šuta iz koje je Džimi Klark pogodio uz zvuk sirene koštali pobede. Da su parirali u svemu, kažu i brojke, koje su samo u šutu za dva poena bile veće kod rivala.
Klark je uradio to što je morao da uradi, što je jedino mogao, a šanse da takva lopta ne uđe u obruč možda su i veće bile nego da uđe. Ipak, sreća je rekla svoje, lopta je ušla i Makabi je pobedio, a rekla je i kada sudija nije dosudio korake igraču koji ih je napravio pre nego što je dao koš za pobedu.
Dakle, to što je na kraju slavio ovaj, a ne drugi rival nije bio pitanje veće želje, znanja, bolje taktike ili bilo čega drugog osim puke sreće, priznali su to i igrači i trener Makabija.
Uvek odmereni Penjaroja nije mogao da sakrije da mu je žao i nije mogao da prećuti ono što misli, pa je nekoliko puta ponovio da je ekipa zaslužila više od poraza.
Zaista jeste.
Detalj sa meča KK Makabi Tel Aviv – KK Partizan, 26. kolo Evrolige/Foto: Seffi Magriso/Evroliga
Možemo to da kažemo i zbog igre, koja je bila jedna od boljih i konstantnijih ove sezone, a možemo da kažemo i zbog karaktera i želje koju su još jednom, posle svega, momci u crno-belom pokazali, iako biti u njihovoj koži ove sezone nimalo nije lako.
Ista ova ekipa, odnosno malo drugačija, do pre mesec dana nije ličila ni na šta, igrala je i ponašala se loše, bila je bezvoljna, malokrvna, malodušna. Sve što sada više nije i što dokazuje i u mečevima koje dobija i u onima koji gubi. Ona sada i zbog poraza ne mora da crveni, jer u njima daje sve od sebe, odnosno, pre svega, jer konačno ima igru, ima neku ideju, cilj.
Partizan greši, ali se nadmeće, bori i ne odustaje. Ono što je nedostajalo više ne nedostaje – on skače, agresivan je, pravi faulove. I sve to sa onima koji su, izuzev Sterlinga Brauna, ili naknadno priključeni ekipi ili bili druga opcija.
Penjaroja je uspeo da da nađe neku iskru, da ih okupi i trgne, da opet postanu tim i da im vrati veru u ono što su oni uvek isticali – da su talentovani, samo da nešto malo nedostaje. E, za to malo je, po svemu sudeći, dobro naslutio šta je, pa im sada kada izgledaju ovako kao protiv Makabija nedostaje samo malo sreće, koja bi trebalo da se okrene i njima, da ih nagradi za hrabrost.
VIDEO Ovako samo Partizan može da izgubi: Klark uz zvuk sirene pogodio za dva i rastužio crno-bele